Просветни гласник

222

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

мора бити ета .10 до тога, да исгујело монархиско осећање". Ну овај ириговор не треба да, збуни ни једнога пријател.а класичне схарине. Далеко је од наставаика то, да црећтте илн да нређу преко онпх великих схварн, што нх је учиннла. аитнчка слободиа држава. Тако је атински народ ноказао иајире свету, шта можо учинити мала држава слободпих грађана. А нсто тако ће остатн за сва времена моћан иризор, како .је римски народ срећно решио тешку задаћу унрављања самим собом кроз векове, све док је у п.ему била жива еверт о том, да добро целпне стојп над интересом иојединаца. ,,Алп ииак, кад бп се хтело исторлји старога доба дати судиско звалће измеђ\ нонархпје ц ренублике, тешко би пресуда испала у корист слободне дрЖаве". Па и културна историја не би једнострапо дала сведочанство за ренуб.шку. Августово доба ушло је у пословицу; њему наенрамно сто.ји Нериклово доба атпнске републике, алп с друге стране грчка наука најбоље је цветала у монархиским државама Диодоха. Даље, као што је монархија била носледњн облик грчке н рпмске државе, тако исто она је била и прва. И М.. не имајућп намере, да покаже пових ресутата, укратко и у везп износи иовије ногледе на овај предмет, који је један важан део паставе из старе историје. Споменувши краљевпну грчкога преисториског времепа, Хомерову краљевпну и сгаре ^атАтјес. он ирати ])азво.ј монархиске дрдгаве у историекој Грчкој до времена тирана и македонских краљева (Фнлипа и Александра), а тако и код Гимљана све до царева, дајући свуда погодну характеристнку и оцену, На другом месту лрофесор др. Мелцер из Хановера приказује службено уцуетво за директоре и наставнике средњих школа за мушку децу у Цруској, које је у 1910. годпнп издало пруско министаретво иросвете и медццннских иослова. М. налази, да цело упуство изазнва врло повољан утисак: у њему су у .главном изведена на ела, која застуиају пруски и немачки педагози, као што су Матпјас, Минх и њнхове нристалице. У трећој, повеликој раснрави „1)Је ЕгЈогзсћнп^ с1ег ћбћеген Ги1'1;бсћ1сћ4еп" ноказанп су, према једном нредава^у проФесора М. Гихтера у Штутгарту, ресултати нсиитивања атмосФере у последњим годинама, који су врло важни за метеорологију. Впјпп учитељ Имендерфлер из Еелингена иод патписом ,,Маг!|иг§ег Еегјеикигзе 1910" пзвештава о уређењу и раду ових курсова, који.су 14. иут нрпређени у лето 1910. године. И. прнказује цредавања, која су ту држана, а од којих су најважнија предавања из немачког језика, нарочпто предавања позпатога Фонетичара Фпетора, која су иривукла множпнт страпаца, даме п господе, а пзвесно и неких Немаца. После овога про®. др. К. Комерел укратко одговара на „дндактнчну напомену" г. ХоФмана, која је пзашла у 6. свесцп овога листа. Гасправу нроФесора Мплера „Б1е Молагсћје 1т к1а5515сћеп АНег^ит", од које је завршетак у десетој свесцп, прпказали смо у целпнп већ код говор о осмој и деветој свесцп. Под натинсом „КеЉгтаиздаће уоп Негго§ — Иапк" нзносе др. Плаш; и Киршмер план новога издања 1. књиге Херцог-Планкових латинских вежбанака, прерађеног за реФормне реалне гпиназије и реалне прогимназије, које су се иочеле подизати у Виртембершкој. Од професора Ад. Шгробела из Штутгарта, који је, као Што смо видели, у 6. евесци саопштио списак најважнијих дела за Физичка вежбања ученпчка, нмамо сада у овој свесци раснравт „Н1е рћуз^каЦзсћеп 8сћи1егићип^еп". А као допуну поменутом сппскт саопштава впшп учитељ К. Малер