Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДЕО

133

о убиству и самоубиству то значи, да. у системи васиитања има неких недостатака. А.ли, може ди се и најсавршенија система. вавпитаља извести ири онаквим ириликама, које владају у Богословија Св. Саве. Преко 350 ученика разноликог узраста од 10—22 године растурено је у неколико разних приватних и растурених зграда ко1е не подмирују интернатске потребе, и за све н>их законодавап је предвидео једног јединог васпитача, који мора становати са својим питомцима. Дужност васпитачева постала је толико обилна, даје .један човек не може испуиити. Осталн наставнпци мало су у стању да помогну у томе, кад не станују у заводу. У опште, за деветоразредну Богословију треба и већа зграда, нарочито за интернатски живот удешена, и вигае васпитача и њихових помагача. Ту су десетогодишња деца, којој је још тако рећи материнска нега потребна и одрасли младићи, којима моралне и социјалне дужности треба научним методима, искуством и практиком објашњавати. У овом садашњем облику, код овако великог броја ученика са персоналом оволиким колики је са.да то је немогукно постићи. Држава, истина, буџетом предвиђа годишње доста велику суму на издржавање ове школе. За прошлу годпну целокуиан буцет износи 260.580 динара. .Међутич, и ова велпка сума., а према другим школама, сразмерно, највећа сума није довољна за овако уређење школе какво је данас. Па зато: нли треба подићи зграду, која бн одговарала хигијенским иропнсима и задовољила све интернатске потребе или према средствима којима располажемо, треба удесити начпн школовања будућих свештеника онакав какав би најбољи био за наше прилике. У садашњој деветоразредној Богословији, по наставном плану предаје се 30 разннх иредмета, од којих су строго узевши, само 10—12 нредмета чнсто богословски. а сви остали се предају у гимназијама. Зар се не би могло тако удеснти да опште образовање будући свештеници добију у гимназији. Целокупно Српство данас има шест стручних богословскпх школа и све оне могу бити нодељене у два типа: у Задру, Карловцпма и Рељеву нредају се само богословски предмети. Тамо се примају у Богословију ученици, који сврше или целу гимназију илн најмање шест разреда. Други тнп представљају српске богословије : на Цетињу, у Призрену и у Београду. У њима је комбннована задаћа светског и духовног образовања, како у наставном. тако н у васпитном погледу. Ако испитамо брнжљиво резултате једног и другог типа српских богословских школа ми ћемо се уверити, да је овај мешовитн систем нецелисходан. Боље су оне Богословнје у којима се иредајт искључиво богословски предмети. Питање је само како ће се гимназисаи — будући богослови очувати и васпитати у верском н моралном погледу. У томе би помогли конвнкти. Све епнсконске катедре налазе се у месхима, која имају гимназије — Београд, Нпш. Зајечар, Чачак и ПГабац — и за децу, која се спремају за Богословију, може се у тим еннскопским резиденппјама основати по један конвпкт под неносредним надзором самога епископа, а под управом вероучитељаили неког другог свештеника. Издржавање деце билобипли отрошку родптеља. ако су пмућни илн о трогаку државе, цркве, Фонда или епархије. Та деца би служила за прпмер осталим друговима у гимназпјп, а ако не ступе у Богословију ипак неће бити гатете за цркву. На овај начнн у Богословнју ће долазити деца не само по родитељском регаењу, као сада, већ и по своме слободном избору, биће већи избор боље деце и по спреми н по моралним особинама. Богословија оваква каква је данас остаје само средња стручна гакола и тиме не подмпрује потребе данагањег нашег националног и соцпјалног жнвота.