Просветни гласник

134

Српству је потребна виша богословска школа. Богословски Факултет добро уре1>ен стаје мање од деветоразредне Богословије. Аискуство напреднијих држава даје нам иоуку како треба ценити културну мисију образованих свештеника. Високи друштвени положај и у исто доба усиех проФесионалиог рада свештенства у Немачкој и Енглеској јасно показују којим путем и нанином треба школовати и васпитавати будуће слтжитеље цркве. То је опште културни пут широког универзитетског образовања. Богословски Факултет на Универзнтету у престоници српског Ппјемонта норед тога што би задовољио вапијућу иотребу оронуле домаће цркве послужио би корисно целој православној црквп на Словенском Југу. Сада Срби и Бугари морају вшпе богословско образовање да траже у туђини, а највише у Черновици, јер по најновијем уређењу руских духовних Академија, јужним Словенима готово је онемогућено школовати се у Русијп. Међутим, довољан број слушалаца на београдском богословском Факултету загарантован је из шест срнских богословија. Ни у наставницима не би било оскудице, јер ако не би тренутно имала Србија има у Српству довољно спремних богослова. Н средстава има за оснивање богословског Факултета. Још 1882. године установљен је црквени фонд , чији је капитал и приход намењен законозх ,,на цпквене и црквено-иросветне цели". Еапитал овог Фонда на дан 1. јануара ове године износио је дин. 616.483'70. Дакле, сам прпход годишње износи 30.000 дииара и за ночетак или за отварање Факултета и та сума била би довољна. А које средство може боље послужити црквено-просветном циљу од богословског Факултета? Уз то ваља имати на уму да је и књижница спремљена за овај Факултет. Постоји велика књижница која броји 18.219 дела. Она сада труне у влажној згради старе Богословије код Саборне цркве, заједно са књнжницом Митрополита Михаила (око 5000 дела) и архимандрита Дучића (око 3.500 дела). Укупно са новом књижницом Богословије Св. Саве (1564) и књигама пок. др. Емилијана Раднпа, које су завештане Правном Факултету све нзноси око 20.000 дела. Тај богати материјал био би врло корисно употребљен у семинарима новог богословског Факултета. Па кад нма средстава, кад има наставничкпх кандидата н слушалаца, а и корист је очигледна, зашто се одлаже оснпвање богословског Фактлтета? Тај Факултет ако се неће признати за најнотребпији несумњиво би био најјеФтиннји. Завршујућн овим сво.ј извештај, част мијескренути иажњу Господину Минисгру на свој извештај од 1909. године, а нарочиго на напомене, које сам из.хожио у тач. 1., 4. и 5. Све што сал тада казао н сада опот понављам: 1. стручни богословскн испит мора бити подељен на одсеке и сасвим на другој основи него што је то но овим досадашњим Правилима; 2. за ученике VIII. и IX. разреда треба што пре установнти вежбања у раду за душе — старатељску службу по разним хуманим установама и 3. пад свршеним богословима мора се водити строжији падзор. Госнодину Министру Просвете и Црквених Посдова. 20. јуна 1911. год. у Београду. понизан, Д-р Чедомнљ Митровић в. провесор Унпверзитета.