Просветни гласник

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

1. СПИСИ

Коггебропс1еп2-В1а!Н 'иг <1Ге Ноћегеп 8с1ш1еп ^игМет!)ег§. Негаи8§е§е1)еп топ Вг. П. Р1апск ипЛ 0. Јаедег. Година 1911., свеска 5., 0., 7., 8./9. 10., 11. и 12. Штутгарт (Колхамер). Настављајући наш дфиказ овога листа, ко.ји смо заиочели у св. 8. за август пр. год. ,,Просветнога Гласника", ми ћемо наводитд само расправе и то ћемо се задржати само код оних. које могу имати општијега интереса. те с тога на њих треба обратити пажњу и код нас; службене ствари п књижевни преглед, кога има у свако.ј свесци, нећемо приказивати. У петој свесци имамо ове расправе: „Ет Јаћгћипг1ег(; ргеиб518сћег в-утпаб1а1ра(1а20§1к" од проФ. др. Шота из Улма; „Баз Егће (1ег А11еп (Вилх. Нест.Је из Штутгарта): „ГПзег (Не ћ1Ш»з1е Везсћабнпд §е<1гиск(;ег Гогти1агеп (Бг. Руос); „ХоМг гит РуШадогехзсћеп Гећгза<;2 (С. Хорман). Еао нолазна тачка проФесору др. Шоту за његову расправу о пруској гпмназиској педагогици у прошлом веку послужило је излагање, које је о тој теми дао проФ. др. Горхард Буде (Вис1(1е) у свом спиеу: „В1е Ра(1адо§1к (1ег ргеиззјзсћеи Кпаћеизсћи1еп ип!;ег с1ет ЕтНизз (1ег ра(1а§о§13сћеп 2еГ1;з(;гбти11§еп уот АпГап«* (1ез 19. Јаћгћипс1ег1з 1лз аи!' (Пе &едеп\таг(;" (2 свеске, Лангензалца 1910). Буде хоће да из великога дела постојања целокупне културе нзведе и издвојн оне нодстицаје, који су утпцали на историски развитак наставнога рада у Нруској у току 19. века. А за непруске немачке државе отуда пзлази као прва задаћа, да покажу, докле и како со јавља утицај Пруске н на овом пољу душевнога живота, и с друге стране, у ком правцу су остале државе умеле особеност свога характера утиснути и на домаће средње школе. Са Вилх. Хумболтом, који је у децембру 1808. примио управу над нросветом у Пруској, почиње у пстини нов век за пруске средње школе, Буде обележава педагошку идеалну слику. која је лебдела пред очима Хумболту, као индивндуалистичку, антипнтелектуалистичку и хуманастпчку. Од ових предиката носледњи свакојако заслужује да се највише подвуче. А значајно је, како се већ у ногледпма људи, којп тада преуређиваху нруску наставу, налази по нека мисао, која се опет појављује у модерној педагогици: Фихте је борац за националну школу, нотребу да се ученик обрапросветни гласник , I кн>., 2 св., 1912. 15