Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

ШКОЛСКЕ ЗАДРУГЕ КАО СРЕДСТВО ЗА БОЉЕ ВАСПИТАЊЕ УЧЕНИКА НАРОДНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА Госпође и господо, Широм целога света јечи глае како се иало бриге и старања води о деци, како се и држава и друштво не брину довољно о будућности деце, а то значи и о будућности својој. Такав поклич чуо се прво у новоме свету, па је отуда електричцом брзином дошао и у стару Европу. Овде, на класичкоме земљишту науке о васпитању, он је добио, други облик. Поклични талас са Океана ударио је и о подножје наше лепе Авале, па је одјекнуо ево овде, у овој дивно.ј кући, најленшој школско.ј згради наше отаџбине. Три конФеренције вреднога проФесорскога друштва две нашег учитељског удружења, узеле су за предмет старање о бољему васпитању поверене им деце. Много је лепих речи изговорено, многа је лепа идеја пала у овим просторијама. Али од самих речи не може да живи ии један човек, а камо ли држава и народ. Најнадлежнији, а то су наставници, рекли су своју меродавну реч, која се може збити у овоме: , Ђасиитање наше омладине недовољно је, оно треба да буде боље ". Еазато је исто оно што се деценијама у целој Европи говорп. 'Гамо су дуго, дуго говорили, па су онда засукали рукаве и пришли раду, да поправе оно што не ваља, да исправе оно што се искривило, да попуне оно што је празно и да најзад с много труда залију оно што је почело венути. И они су сада баш у сред тог плоднога и кориснога рада. Тамо је већ жетве много, али има и много жетелаца.. Ни Србија се није могла отети и оглушити о глас, који зове све државе и све народе на мобу за боље ваепитање и бољу спрему своје деце, своје будућности.