Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

259

Тај гдас позвао је и нас овде да покушамо, те да речи изговорене у овој дворани оживе, да идеје изнесене овде добију одређени облик, а све у корист бољега васпитања. Иосао коме сад прилазимо знатно је тежи од онога, који смо пре два месеца довршиди. Истина, није дако ни исказати какву корисну мисао, али, признати се мора, да је много теже какву мисао оживети, дати јој снаге, те да као нека природна сила уђе у масу и корисги држави и народу. Ја сам свесан тих тешкоћа, а мисдим да и ви сви у то верујете. Па опет сам имао куражи, да свама заједно, приђем једном тешком и за наше приллке корисноме послу. Хоћемо л.и га срећно реншти, не знам, али ја сам уверен да ће сви унети у н. своје најбоље распол.ожење и најтемељнији рад. И пре него што уђем у саму ствар, хоћу овде да кажем метод мојега рада и како сам дошао до ових ресул/гата, које ћу изнети. Ја мислим да ће то бити корисно. * Оншти културни ПОСЛ.ОВИ нису тековина једне државе, нитиједне нације. Кул.тура је ствар човечанске заједнице. Она не зна ни за политичке, ни за етнограФске границе. Она припада човечанству, с тога она тек у другоме реду узима на се облик извесне нације. Полазећи с ове основе, сматрао сам за дужност, да се упознам најпре с оним што су други, од нас културнији, народи урадили. те да поираве васпитање своје омладине. Било ми је знано да је и њих исти овакав јад притискивао; шта више, да је у њих било још горе него гато је данас у нас. Веровао сам и веру.јем, да они воле своју децу исто тако као и ми нашу, и да су за њих чинили што су год могли и што су год знали, те да им она буду боља. А пошто у њих има више и спреме и средстава за овај тежак посао, знао сам да су они у том већ и одмакди од нокушаја, и да су у њих извесне максиме већ утврђене. Била би не само дангуба, но чиста штета, ако би улазиди у овакав чисто културни посао еамо ио нашој здравој иамети, не користећи се искуством људи, држава и народа, који су нрешди поље покушаја и надазе се у сред пдоднога рада. Одрекао сам се амбиције измишљања, вама уштедио време празна разговора, а најгдавније, деци нашој да е њима не уђемо у бескорисно и неодређено експериментисање. Као што видите, ја сам се одрекао ево унапред пронадазака нових идеја. Сматрао сам да би учинио погрешку, ако би с презрењем иди игнорисањем прешао преко свега онога што су кудтурни народи за боље васпитање своје омладине већ учиниди, па сео да измишљам наше српске специјадитете за боље васпитање српске омлалине. Овоме треба одмах сдедеће објашњење: