Просветни гласник

260

ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК

Сматрам за потребно да овде одмах категорички изјавим, да ми не можемо и не смемо просто копирати оно што су Енглези, Французи и Немци за своју децу урадили, као што ми не можемо апсолутно нешто сасвим ново за нашу децу да измислимо. Још да кажем и ово: Оно што сам нашао у страиој литератури врло је богато и обилато. Али мени се чинило, да ће бити корисно ако одем један корак даље; на име: ако нађем центре, из којих тече жива река рада за боље васпитање омладине, ако ступим у непосредну везу с људима, који су од идеје бољега васпитања начинили себи позив живота свога. Ијасам био срећан кад сам наишао на два таква човека у Немачкој и једнога у Холандији. Она двојица преко 30 година раде на том послу. Један је од њих у Дрезди председник школске задруге која броји преко 62.000 ученика — чланова, а други у Хохенвалди, и ако је ушао у 76-ту годину, још је председник и пословођа немачког савеза за штедњу немачке омладине. Ја сам се у овом мом иослу, користио и искуством тих људи, којима овде пред овако одличним скупом топло благодарим. * За боље васпитање деце у школи на првом месту треба да је настава добра и васпитна у основној школи и нижим разредима гимназија, а у вишим разредима, да чини све што год може за образовање карактера у младића. У овом погл.еду у нас има још врло, врло много да се ради, а нарочито да се наставни програми из основа измену. Али о томе ја нећу сад да говорим. Одмах за тим долази безпрекорни и чврст аукторитет наставника и директора. И о томе није овде реч. Даље, један сталаи и непоколебљиви ред у школи, ред коме морају предано да служе сви који ма и најмање посла у тој школи имају. То иде и у овај мој носао. Затим вршење дужности, образност, чистоћа, истинољубље, вредноћа и т. д. и т. д. то су све постулати на којима стоји боље васпитање. Све су то врло важне ствари и послови, али није могуће у једном предавању све то обухватити. Ја ћу их овде додирнутн колико се .тиче главне ствари. Али све то треба разрадити и свакоме од њих треба посветити нарочиту пажњу, јер су она сва врло важна и од великога утицаја на боље васпитање. Буде ли живота и здравља, ја нећу утећи ни одједнога од њих, разуме се да ћу се највише радовати ако се млађе и спремније снаге него што су моје загреју за овај посао и прихвате га обема рукама, да га корисно реше за нашу омладину. Ја ћу се за овај мах зауставити на једном послу, а тај је узајамност и задругарство, у вези с културним иословима и са штедњом,. као средствима за шсиитање.