Просветни гласник

268

ИРОСВЕТНИ ГДАСНИК

Идеја школ.ских задруга у вези са штедњом прешда је из Француске у Немачку и прво се јавља у ведиком војводству Бадену 1854 године. Одатде прелази у Виртемберг, Готу, Вајмар, и Пруску. У почетку су се немачке школске задруге јавиле као штедионице и проето копирале оно што су раније радили Французи. Ал и после великога Француско - немачкога рата 1870—71 године, који је иза себе оставио велику пустош и сиротињу, Немачка је убрзала цео рад на своме социјалноме препорођају. Она је у то доба имала великога човека у своме гвозденоме канцелару — Бизмарку, који се одмах после закљученога мира с Француском сав предао раду на консолидован>у унутрашњих прилика Немачке. Није било ни једнога нитања у Немачкој у које се није мешао канцелар младе царевине. Он је предвиђао тешке дане који ће наступити у Немачкој после крвавога рата, па с тога је стао прихватати и кретати сваку мисао, која би могла користити народу, који је поднео био огромне жртве за уједињење своје отаџбине. Носле рата 1870—71 почеле су да ничу многе нове социјалне установе у Немачкој. У то доба пада и снажно кретање омдадине за осигурањс бољих дана. Разуме се по себи, да се то могдо иостићи само бољим васпитањем омдадине кроз шкоду и бољим привредним осигурањем цедога народа за будућност. Деца су будућиост државе и народа и за њих ваља све могуће чинити. Подазећи с те основе, деци и шкоди покдањана је од стране државе највећа пажња. Дотадање шкодске задруге и школске штедионице у Немачкој стале су добијати нов облик, који се разликовао од првобитнога. У исто доба јављају се задруге Шулце, Делића и Рајфајзена. Ове последње пренете су и у нас под именом Земљорадничке Задруге. Оне су ишде у корак са шкодским задругама и школским штедионицама. Шта су оне две задруге урадиле, нас се овде тиче тек у другом реду, ми ћемо да приђемо бдиже нашој теми да видимо шта су и како радиде школске задруге, школске штедионице и задруге немачке омладине за штедњу и међусобно потпомагање. Као свуда тако и у Немачкој, прве задруге и прве школске штедионице биле су чисто приватне установе. Оне нису имале никакве за- ' конске основе. Свака школска задруга и свака штедионица била је за себе самостална и самоуправна. Зависила је од воље и труда учитеља и вредноће ученика. Задатак првих штедионица био је да деци уштеди потребне суме за конФирмацију иди спрему при удадби иди спрему при ступању у живот. Први закон у Немачко.ј о школским штедионицама изашао је у Брауншвајгу године 1895. У том закону утврђени су ови прониси: