Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

269

1. Оснивање шкодских штедионица, задр} г га омладине за штедњу и ма каквих других задруга у којима ће штедити омдадина, одобрава •окружна управа иди државни министар. 2. Све сада постојеће штедиончце и задруге морају се пријавити вдасти до 1 јула 1895 године. 3. Исте власти које одобравају оснивање, одобравају и статуте и измене у њима. 4. При давању одобрења мора се пазити да се статутима осигура добро роковођење и да се има пуна сигурност за уштеђени капитад. 5. Ко не изврши прописе § 1 и 5. казни се са 150 марака иди затвором. Осим тога може вдаст забранити сваку шкодску штедионицу, која није испунида законске прописе. На основу овога закона издати су 19. марта 1895 нарочити прописи којима се утврђује: 1. Круг дица која могу ступити као чланови штедионице и задруге; 2. Ведичина штедње; 3. Враћање удога; 4. Управа; 5. Највећа сума која се сме надазити у бдагајни; 6. Како ће се давати новац на припдод; 7. Поступак са хартијама од вредности; 8. Како ће се прегледати годишњи рачуни; 9. На који се начин могу мењати статути. Примеру Брауншвајга нису сдедовале друге немачке државе. Оне су оставиде омладину и ученике да самостадно раде са својим наставницима, задржавајући себи само право врховнога надзора, који се састојао у томе да се сваке пете године подноси преко статистичке управе и влади извештај о напредовању задруге. И ако нису законом регулисани ови одношаји, учињено је нешто друго. Скоро всћина немачких држава утврдила је нормалне статуте за шкодске задруге и ставила их на расположење шкодама. Дечијих штедионица има у Немачкој некодико обдика, али се у главноме деде на двоје: На штедњу маркама и у готову. Марке за штедњу или су обичне марке за писма, а чешће нарочите марке, које издаје или сама задруга (гатедионица) иди банка, која стоји у вези са шкодом. За те марке штампају се нарочите листе, које имају ограничених десет поља. На сваком пољу може се задепити једна марка од једне паре па на више. Марке узима учитељ од банке иди штедионице и продаје их деци. Ученик лепи по једну марку на свако поље и кад је нопунио свих 10 поља, он своју карту предаје учитељу. У почетку штедње тражи се да прва карта мора имати залепљених 10 марака по 10 Фенига, од придике 12 1 /, пара динарских. Кад то буде, учитељ шаље карту бдагајни и она издаје ученику штедионичку књижицу на једну марку или 1 дин. и 25 пара динарских. Овај је систем штедње у опадању с тога што много стаје, опаспо је