Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

271

напоменути да се ове цифре односе само на 1.545 штедионица, јер из 2.975 меета није било тачних извештаја. Највише има школских штедионица (2.985), а најмање штедионица за маду децу, само 48. У току рада дознао сам да у Дрезди има једна необична и уједно скоро највећа школска задруга у Немачкој. Она је основана 1876. године и још данас стоји самостадна. И њоме већ 35 година управља г. Рихард Мајер, директор, ко.ји је био тако љубазан, те ми је ставио на расподожење извештаје и све Формуларе ове установе. Дрезданска школска задруга има редовних чданова и учениаа. Редовних чланова било је 1909. године 42.657, а деце (ученика) 65.152; свега је улагало њих 107.812. У години 1909. уложено је на штедњу 677.050 марака, а враћено 459.6В2 марке и 20 Фенига. У каси остало је капитпла 2,083.558 марака и 76 Фенига. Свега благајна на којима су ти улози примљени било је 450. Дужност благајника вршили су већином учитељи, који су за то имали неке мале награде или занатлије и трговци. Благајницнма издато је у име награде 13.704 марке. Данас штеде у Немачкој деца, људи и жене, штеде земљерадници, индустријалци, радници и трговци; штеде богаташи и сиротани и људи средњега стања. Али се Немачкој то и иозна.је. Пре четири године имала је Немачка нешто иреко десет хиљада мидијуна марака, дакле преко 12 милијарде динара уштеђевина у разним штедионицама. Заиста деп успех. * Војим се да ће бити сувише ако би улазио у шире излагање школских задруга и штедионица за децу у других народа. Али не могу а да бар по нешто укратко не поменем из још неких држава. Белгија има централно друштво које се зове школска задруга (МиШИев зсоШгез). Ово друштво има своје пододборе у свима варошима и многим селима. Задатак је друштва да упућује дечије родитеље и децу на узајамност и штедњу и да им у том буде од помоћи. Већина деце у Белгији штеди ренте ради, осигурава себи неку ренту, обично 360 динара на годину, за старе дане. Слично као и у Француској. Овај систем штедње иотпомажу држава. окрузи и општине. У Бедгији има оппггина, које сваком детету чим се роди удаже у штедионицу 1 динар, а кад наврши трећу годину родитељи за њ штеде. Ученик који хоће да штеди потпише изјаву да жеди да штеди толнко и толико недељно. Ту изјаву потпише и родитељ или старалац, па је после предаје учитељу, који прима улоге. Сваког 10-ог и 25-ог у месецу учитељ прегледа штедионичке карге свију ученика, па. где има динара или више, те суме шаље у поштанске штедионице. У Француској почиње рента са 55-том, у Белгији са 65-том годином. дросвЕтни глАСнив-, I књ., 3 св„ 1912. 19