Просветни гласник

272

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

У Белгији има око 10.000 пткода. Само 3.000 немају своје штедионице. 7.000 школа имају. 100 ередрБих шкода све имају своје школске задруге. Капитад дечијих штедионица износи 12 мидијуна динара. У Бедгији имају учитељи неки проценат за свој труд, а тако исто и Фамулузи што носе новац у штедионице. Биће од интереса ова епизода: Жан Гинард, богат грађанин Гента, оставио је тестаментом 10.000 динара награде оном писцу, који напише најбољу расправу о томе: На који ће се начин поправити материјадно стање радника. У години 1871 .Аоран је држао предавање о шкодским штедионицама, па је-том приликом говорио и о штедњи у опште. Његово предавање: СоМегепсе зиг Гераг^пе штампано у Брислу направидо је читаву сензацију и њему је досуђена награда 10.000 динара за то иредавање. У Бедгији је 1898 године бидо 1,514.810 штедионичких књижница и на њима уштеђени капитал 584,829.271 динар. * Данска водп коло у штедњи Европе. Она се може назвати земља штедње, јер на сваку душу у Данској долазе 389 динара уштеђевине, што ни у једној држави европској није случај. И ако су Данци тако шгедљиви, и ако је у њих на хиљаде штедионица најраздичитије врсте; оиет су они обратили своју пажњу и шкодским задругама. Прва шкодска задруга основана је у Сикедборгу у Јитланду 1870 године. Ади тек од 1874 почињу да се множе задруге. Па њих је утицало предавање Л.ораново и његов успех у Белгији. На чедо иокрета за школске штедионице стади су дански учитељи народних шкода, који су у гдавноме усвојиди систем белгијски. Удоге примају учитељи и то сваки дан у, време ван часова, а обрачун се врши недељно. Сваки ученик има своју књижицу, коју он при себи носи. а у шкоди, у гдавној књизи нарочити дист. Свака штедња бедежи се и у књижицу и у лист. Уштеђевине дају учитељи у јавне иди општинске штедионице, где већи интерес добију. Цеда је ова ствар у рукама наставника. Они самостадно управљају, само траже да стручно рачунско лице једном у години прегдеда рачуне. Новац се враћа деци у тешкпм нуждама или кад дође време конФирмације. Ну и тада се не даје све. Учитељи теже да задрже везу између њих и ученика и посде шкоде. У Енглеској ударено је најрационалнијим путем. Тамо су Фич и Ордан, који су први почеди 1873 годиие пропаганду за шкодске за-