Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛХУРА

273

друге н школске штедионице, захтевади, да се на те установе гледа <;а чисто васпитнога гледишта. Они су тражили да школске задруге и штедиониде уче народ узајамности и штедњи. С обзиром на то, они су прве такве установе подигли у најсиромашнијим крајевима Л.ондона, па Есекса и Манчестра. Нека деца радника од својих учитеља уче да штеде, те да на неки начин дају пример својим родитељима, који често вишак своје зараде радије попију, него што га штеде за старе дане. Навикне ли се дете у школи да штеди, васпита ли га наставник и у томе, да треба бити умерен п штедљив, то ће онда и у старијим годипама бчти умерењак и штедљив човек. Прве школске задруге и штедионице никле су у сиромашним школама Лондона 1873—74 године. У 1875 било је свега 48 школских задруга са 4666 ученика и уштеђевином од 20.480 марака. Енглеска је имала врло много завода за штедњу, с тога су школскс задруге и штедионице врло полако напредовале; оне су у прво време сматране као нешто непотребно, поред толико других реппу1>апк8. У години 1877 поднет је парламенту први извепггај о школским штедионицама (8сћоо1 8ат1п§-1запкб) (скул севинг-банкс). Из тога изпештаја види се, да је те године било свега у 1008 места школских штедионица у које је улагало 216.500 деце и уложило 2,013.000 марака. Али у исто доба било је у Енглеској, 3.000 реппу-ћапкз. У години 1881 учињен је један великикорак у напред. Те године 1. јула врховна школска управа издала је нарочиту наредбу, којом захтева да се у целој Енглеској озбиљно приступи оснивању школских задруга и школских штедионица. Основна идеја ове је наредбе да је умереност и штедња навика и да јеувеликом интересу државе и народа, да се целокупно грађанство научи тим двема кориснин особинама. Међу осталимутој наредби налази се и ова напомена: „Позната штедљивост Француског сељака и сиротнијега грађанина има знатан утицај на развитак трговине и заната у Француској и само зато су били Французи у стању да се брзо опораве после једне велике народне не-среће". Овде се мисли на Француско-немачки рат 1870—71 године. Врховна управа изјављује жељу. да се школске штедионице и задруге што простије уреде. Она тражи да свега три пријатеља школина саставе управу, па да с учитељима обавесте децу и родитеље о штедњи и умерености. „Ако се са збиљом уђе у овај посао, вели наредба, он ће знатно допринети да се подигне корисност и углед школе и наставника. Школа ће раширити свој васпитни значај и допринети развитку карактера у омладине, а у родитеља пробудиће већи интерес за школу и учнниће да они узму више учешћа у животу школину". Већ године 1883 донесена је одлука „да школа у којој нема задруге ни штедионице, не може добити највишу помоћ од парламента" 19*