Просветни гласник

274

ПРОСВЕХНИ Г.1АСИИК

Тек пошто је 1891 године укинута школарина у Енглеској, нотеде су ницати школске задруге и штедиониде. У години 1899 би.10 је у Енгаеској нешто преко 10.000 школских штедионица. Индустрпјска варош Манчестар жмадаје је у 132 шкоде установљене штедионице у које је било уложено 340.000 марака. Данас је број школских штедионица огроман, јер скоро свака банка има нарочито штедионичко одељење, које прима улоге ученика и о њима води нарочити рачун, тако да је учитељ само посредник између банке и ученика. После рата с Бурима у АФрици, Енглези су дошли до сазнања. да је њихова сувоземна војска недовољна за одбрану Енглеске. Да, би уклонили ту ману и да би осигурали отаџбину од инвизије у случају ако би каква европска сила искрцала војску на земљиште Енглеске, мудри Енглези обратили су се школи и омладини. Они су основали у школама и школским задругама нарочите установе које су назвали по имену свога великога војсковође Лорда Робертса — БогД Ко1зег1;'8 Воуз. Енглези веле: ,Да не би ни једнога човека одвукли од његовога редовнога посла, нека се цела наша омладина тренира, дисциплинира и у задруге организује, да би у тешким и судбоносним приликама у нашим људима имали спремну, извежбану и иотпуно дораслу народну војску, која ће бити кадра и тако наоружана да може са сигурношћу стати против свакога непријатеља". Л.орд Роберт Бојс раширене су у Енглеској у народним, средњим и стручним школама. У нас г. др. Милош Поповић покушава да нешто слично уради. Школска задруга мвра и ту да свом снагом помогне. * После ове мале шетње по Европи да се вратимо нашој отацбини. У времену кад су културни народи прилазили оснивању школских задруга и школских штедионица, Србија била је још зависна држава Енежевина. Она је баш у то време утазила у рат са силном Отоманском Империјом. Била се борба за опстанак. А зар се могло и мислити на подизање културе у времену кад је на све четири стране пламтела пушка и био се тежак бој ? После тешка два рата од 1876 до 1878 године дошао је тежак мир, који је требала да искупи Србија још тежим жртвама. Сваки рат оставља иза себе сиротињу, а наши ратови оставили су нам необичну беду, јер у неравној борби није у нас гинуо бећар, или само војник, него домаћин — хранитељ. У таквим социјалннм приликама није се могло ни мислити на што друго него на одмор и опорављење.