Просветни гласник

ШКОЛОКО И КУЛТУРНО КРЕТАЊЕ У СРПСТВУ, СЛОВЕНСТВУ И СТРАНОМ СВЕТУ

ЗАПИСНИЦИ СРПСКОГ ГЕ0Ј10ШК0Г ДРУШТВА 137. Збор (10. јануара 1908). 1. Др. Дим. Ј. Антула приказује збирку ковелина и хадкосина са бакарних рудника у тимочком андезитском масиву. Примерци халкосина са Марковог Камена у атару села Врбовца имају карактер секундарних минералних производа и могу се изједначити са сличним секундарним халкосинским појавама у Студени, Планиници и Мајданпеку. Ковелин у борским рудама најчешће се појављује у виду ситнозрних импрегнација у једрој пиритној маси. Изузетно пак налази се и у љуспастим агрегатима. Свежина целокунне рудне масе, као и незнатно присуство типских секундарних минерала, оправдава закључак: да је ковелин у борским рудама примарног карактера. 2. Јеленко Михаиловић износи преглед сеизмичности Србије у току 1907. године. За то је време констатовано 144 сеизмичке појаве, рачунајући ту и иојаве бронтида. Све констатоване сеизмичке појаве локализоване су на 15 трусних области било у облику серија потреса, било пак у облику усамљених потресних центара. Најактивнија је била област Еоиаоника , ко.ја је у прошлој години била на против врло мирна. За време од 27 потресних дана у тој се области јавило 59 иотреса, груписаних у 12 периода потресних серија и то: претходни, доста јак потрес 22 јануара (у околини Рашке) 1 ; потресна периода 25. и 26. јануара, са 11 засебних потреса (Плоча, Станишинци, Александровац); потресна периода од 31. јануара до 3. Фебр. са 15 потреса (Дубље, Студеница, Плеш, Станишинци); иотресна периода 6. и 7. Фебруара са 2 потреса (Александровац, Врњачка Бања); потресна периода 11. Фебруара са 2 потреса (Плеш); локални потрес 19. Фебруара (Врњачка Бања); потресна периода 25. Фебруара са 4 потреса (Рашка); потресна периода 6. и 7. марта са 2 потреса (Станишинци);

1 Датузш су по новом кадендару.