Просветни гласник

НАСТАВА И КУ.1ТУРА

299

није књига носилац кудтуре, већ рад, предани рад који самога себе жртвује у служби ближњих људи или неке велике истине. Радионице су нам потребне због различитих подобности наше деце. Оамо тамо где њих има, наш ће васпитни и наетавни рад да буде од успеха, а где њих нема, тамо ћемо само с муком дресирати. Манхајмски систем школске организазије целиеходан је у пуној мери само за школу за учење, са њепим великим масама. Напротив, у радионици, у лабораторији, у школској кујни, у школском врту, у сали за цртање, у музичкој дворани, наћи ће свако дете онај рад, који може савладати. Овде ради слабо дете покрај јачега и налази код њега помоћи, или бар може и треба да је нађе. Овде могу напоредо мала снага на малом раду. а велика снага на великом раду да осете радост и благодат успеха. Овде, где је искључен чисти рад памћења, не цени се толико вредност радног производа, колико вредност радне методе. Овде се учитељ не брине о т. зв. „индивидуалисању наставе", јер се она јавља овде од себе. Што се већма буде рапшрило увиђање вредности радне школе; што се већма будемо чували непаметних претеривања; што се већма буду људи уверили, да се знање садашње књишке школе може врло лепо и органски уврстити у поступке рада: у толико ће већма ишчезавати сметње против радне школе; у толико ће се пре извршити велики преображај у свеколиком нашем школском уређењу, преображај о коме Џон Дуеј вели да ће бнти сличан ономе, што га је негда Коиерник изазвао: кад је пренео астрономски центар са земље на сунце. „Дете ће бити тада сунце, око којега ће се обртати школска уређења оно ће бити средиште, око којега ће се организовати васпитање". Пехар М. Илић.