Просветни гласник

298

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

за посматрањима у школској радионици или свакодневног иривредног живота — то је доиста производно стварање, које може да развије сав бл.агослов рада. Ну с једне стране овај је рад поглавито духовни рад и претпоставља код деце знатне интел.ектуалне подобности. С друге стране, овај рад нема увек, барем за време школског живота, довољно везе са осталим, истовременим животом дечјим. Најзад, он унапређује само сопствено растење, задовољава само сопствену вољу, сопствену тежњу за напретком, без обзира на блиске људе. Што новој радној школи треба, то је богато поље за ручни рад који ће према подобности учениковој постати иољем за духовни рад. У ручноме раду лежи понајпре плодно поље развића за велику већину свих људи. Њој су даље потребне области рада, које ће по могућству бити у вези са привредним и домаћим круговима рада родитеља, како се не би свакодневно раскидал.и конци, које школа распреда, чим дете збаци са деђа школску торбицу. „Где неко дете мора више да зна и да научи, него што његов отац уме", — вели Пестолаци у својој Лг,будовој песми, — ту мора учитељ своје дело да упдете у очев рад, као што ткалац уткива своје шаре у цело ткиво". Радној школ.и је још потребан рад у сдужби другова ученичких, јер она треба од првога дана увек и свагда да приповеда правило: Смисао живота није владање, веК служење. Тек кад школски рад понесе овај племенити грб, може постати основом за васпитање државних грађана, васпитање, које морају пре свега од школ.е захтевати сви чланови народа а које смо досада, као и много друго, приписивали само речима. Тек из заједничког рада израсте оеећање заједничких задатака, осећање потребе потчињавања, под заједничке сврхе. Тако захтевају вериге друштвеног живота и школ.у, у којој чунчић наставе уткива исте кончиће, као и уређен домаћи живот детињи, са његовом готовошћу за помоћ, његовим потчињавањем његовом преданошћу, његовом несебичном љубављу. Кад је амерички председник Рузвелт отворио савезну скупштину 1907. год., он је изјавио, да јавни шкодски систем у Америци има ту вел.ику махну, што даје повластице за чисто књижевно васпитање, а одвлачи децу од мајура и рада. Заиста, то је махна. Али ко би препоручивао радну школу само са овога гледишта, тај би стајао на сувише ниском стајаллшту, одакл.е се не види цео видик. Нама су потребне радионице не само ради умешности, не само с тога да се чланови нашега народа не би одвикли од практичнога рада, не с тога. да би деца умела добро рендисати, тестерисати, турпијати, бушити, шити, ткати, кувати, не с тога да би она радо имала рад својих руку већ их потребујемо пре свега ради тога, да бисмо људе васпитали, који ће из корена схватити сврху и благосдов државне заједнице, да би јој са захвалношћу посветили сво.је услуге. Ми их потребујемо, јер