Просветни гласник

НАСТАВД И КУЛХУРА

29Т

које се развијају из навикавања иа рад, који се ирвобитно не жели у из чврстога склопа шкодског живота са аеговим радом до ситница и веговом неумољивом збиљом. Заиста могу деца овде да усвоје драгоцене основне особине, без којих нећемо да будемо: тачност, савесност, брижљивост, издржљивост, ред, правилност, самосавлађиваље. Шта више мора се признати, да ове моралне вредности управ тамо успевају, где гакола не иде искључиво за склоностима ученичким, претпостављајући да светли звезда питомог учитељског срца, сунце његове разумне доброте. Ну што наша данашња школа не даје детету за пут, кад оно ступау живот, што у њој много више закржљави, него што се унапреди,. то су извесне активне црте карактера, које деца већином имађаху у клици, кад ступише у школу; то су храброст самосталности, храброст предузимљивости, воља за посматрањем и испитивањем; ааи пре свега воља да не ради само себе ради, да би друге надмашило, да би постало победиоЦем у дивљој борби за опстанак, већ и да ставља своје сопствене богате снаге драговољно свима на раеположење, свима којима су потребне. И тако се подиже питање: Зар није могућно данашњу нашу школу тако да преобразимо, да не изгуби своје добре особине, али да при том боље задовољи природу детињу, и да у њему развије и оно активно душевно расположење, које она данас занемарује, па и сузбија? Ако би ово било могућно, онда се то може извршити само тако, што бисмо се од самога почетка свеколике наставе обраћали више него досада на творачке снаге детиње, и то понајбоље у истом кругу делања, за који је оно везано нре и за време школе својим личним склоностима и привредном околином. Као што је малом детету домаће игралиште радионица његова духа, где се прерађују хиљаде утисака и подстицаја из његове околине, тако мора код већег детета школска радионица да буде средишна радионица његове активности, из које ће оно радо прелазити у учионице школске, да би се, натоварено новим, собом траженим благом, опет понова враћало у просторије радионичке. Из наше књишке школе мора постати радна школа, која ће се надовезати на школу игара нрвог детињства. Истина, да и данашња наша школа захтева већ од детета рад Добро читати, лепо писати, поуздано рачунати, то је рад, који може веома васпитно да утиче на душевност и вољу детињу. Шта више, ове радње могу чак стећи и вредност ироизводног рада , кад напустимо механизам дресуре наше данашње школе, кад најзад схватимо, да и мало ђаче радије израђује из себе, него што допушта да се кљука. Схватити прочитано и јасно схваћено изложити свом дубином душе и свом сопственом снагом излагања; представити оно што сама доживе сопственим средством у живој слици; рачунски ићи за појавама у простору, времену,