Просветни гласник

302

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

У пределу Моравице: потрес 1. априла (Братљево); потрес 7. новембра (Ариље); потрес 8. новембра (Ивањица). У пределу Ваљева: потресна периода 21. августа са 3 потреса (Ваљево). У пределу Златибора: потрес 27. новембра (Бајина Башта). У пределу Јасенице: нотрес 23. августа (Јунковац). У предеду Косанице: 2 потреса (у Куршумлији) 10. новембра. 3. П. С. Павдовић је изнео ово кратко саопштење о Фауни деса у околини Годупца: »Идући низ Дунав ка Годубачком Граду, а на месту између Бабине Стене и Касумбача, развијен је лес који лежи непосредно на мезозојским кречњацима. Неколико грудви овога леса понео сам собом, 21. септембра 1907. год., кад сам правио излет до Голубачког Града, и из њих испрао и издвојио 12 врста копнених мекушаца. То су обични типови долинског леса, међу којима се истичу НеИх МзргАа К, Рира гпизсогит К. н Зисстеа адопда ЈЈгар. Последњи је обдик најчешћи, јер сам из ово мало материјала издвојио преко 100 комада".

(138. Збор. 10. фебруара 1208. год.) 1. Јеаенко Михаидовић, поводом најновијих списа. америчког геолога Н. Ноћћз-а, проФесора геологије на Мичигенском Универзитету (Оп зоте Ггтс1р1еб о!' 8е1бт1с 6ео1о§у, и Тће 6ео1ес{,ошс ап(1 6еос1тат1с Азрес ^з о! Са1аћг1а апс1 Мог1ћеа81егп 81сЈ1у), изложио је нове принциие у Сеизмологији. У првоме делу излажу се принципи сеизмичке геодогије, а у другоме студија сеизмодошке тектонике Кадабрије и Сицидије на основу дичнога проматрања и података о најновијим трусовима у томе крају. Та два списа пропраћена су предговорима познатога геодога Е. Сиса и сеизмолога М. де Бадора, који су највећма. допринеди да се постави содидна веза изме^у Геологије и Сеизмологије. Стога се главни карактер њихов истиче у томе, да обедежи најновији развој Сеизмологије и да изнесе њене нове принципе. Основна садржина њихова може се исказати у овим тачкама: 1). Теорија трусова о центрима или сеизмичким жижама уступила је своје место теорији о сеизмогенским динијама; 2). Придиком трусних катастроФа не показује се никакав правидан однос у распореду оштећених места између јачине потреса и растојања од једне иди више тачака на површини; 3). Потресна места распоређена су по правим динијама (т. зв. сеизмо-тектонским линијама);