Просветни гласник

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

303

4). Сеизмо-тектонске линије стоје у вези са геолошким саставом, са обадским динијама, са иравцем ллаиииских иружања и т. д.; 5). Места која су највише иодложиа иотресима находе се иа иресеку сеизмо-тектонских лииија; 6). Сеизмо-тектонске лииије секу се често пута са линијама вулканско-тектонским на вулканском отвору; 7). Сеизмо-тектонске линије иоказују тенденцију да се појављују у иаралелиим серијама. Др. Свет. Радовановић ириказује сеизмичне карте Краљ. Србије.

139. Збор (10. марта 1903. год.) 1. Др. Дим. Ј. Антула реФерише о раду ./1. Вагена: „ЛУ1е еп1:з1:ећеп Меегевђескеи пш1 (Мпг^е". 1 А. Ваген у овој расправи о постаику планина и маринеких депресија полази од поставке, да су се веначне иланине издигле из старих жорских басена, који су постојали кроз дуги низ геолошких периода и да при набирању планина има најважиију улогу контракција земљине коре. Сем тога, А. Ваген заснива своју теорију и с обзиром на новија опажања о тежини земљиној, која је Стернек извршио, и по којима се под брдским масивима опажа мала масивност, односно мања тежина, него у морима, где је гусТина већа. Из тих опажања извео је А. Ваген закључак: да теориски узсв најлакше тону издигнуте партије земљине коре, док су морски басени релативно стабилни. Улегање појединих пласа земљине коре и набирање планине, .1. Ваген пореди с појавама код камених сводова, када се раслаби веза између њихових сегмената. Сталним спуштањеч једног континента биће, дакле, морски басен еве више потискиван, услед тога постају набори, који ће се све више и више издизати. При том издизању бора може наступити моменат, да се оне издигну и изнад морског огледала, док је некадашњи брдски масив за знатну виеину утонуо. Ако би се улегање континента н даље продужило, да издигнуте боре заузму виши ниво од утонуле континенталне пласе тада ће боре бити потиснуте на хоризонталне новршине, усљед чега се могу стварати по.јаве прекривања и шаријажа. Ваген указује: да је код једнострано набраних планина предгорје увек стабилно, а загорје њихово представља нам пласу у покрету. Прекривања слојева и шаријаже постају на тај начин што .једна из-

1 Јаћгћисћ с1ег к. к. §ео1. В,е1сћ §ап81 ;а11;. \У1еп — 1908. ПРОСВЕТНП гдасник. I ЕЊ„ 3 св„ 1912.