Просветни гласник

304

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

дигнута пдаса својим сталним улегањем потискује ниже предгорје. Ако би се улегање пласа и даље продужило настало би раскидање олојева. тј. наступила би Формација раселина и Флексура. За постанак, „грабона" и високих платоа, тешко је претиоставити да је било само једноставног улегања.; Ваген истиче, да би ту требало водити рачуна. о тензионим диФеренци.јама при раседању и улегању терена. Ваген наводи неколико нланинских система, на којима примењује своју теорију. Остављајући на сграну прекамбриска и каледонска набирања, ко .ја су иотоњим покретима модиФикована, — он налази да арморикански и варисцишки наборни лукови пмају своје улегле пласе. Исто тако, и у Алпима, чија је тектонска грађа потоњим покретима доста измењена и прикривена, налази доказа о улегању нојединих пласа. Шта више, Ваген допушта и наизменично улегање алписког предгорја и загорја. Најмање измењену слику пружа нам: брдски венац у заиадном делу Средоземног Мора. За време старог Илиоцена био је само један део морског залива исиуњен, тј. тада цела маса нцје била довољно утонула, али ни брдски венац није био до данашње висине издигнут. Крајем Плиоцена изгледа да је Формирање Пиринеја довршено, а тако исто и улегање западног дела Средоземног Мора. Прп стварању карпатског венца могло би се по Улигу издвојити 5 Фаза: 1.) Карбонски и прекарбонски слојеви набрани су услед улегања угарског масива, од којег имамо остатака у Бакониској Шуми и код Беле Цркве. — За време 2. и 3. Фазе, које су биле пре и после кретацеске системе, изгледа да се кристаласти терен у високој Татри улегао, услед чега су образоване на север нагнуте јурске боре у високој Татри. Треће набирање није дошло са југа, него са севера улегањем Судетске масе. 4.) Олигоцено набирање произведено је улегањем области, у којој су данашње „Карпатске Клипе"; последњу 5. Фазу представљају нам миоценски покрети, који су само продужење претходне Фазе. Најзад, Ваген указује да Динарски ланци имају своју улеглу област у Српском Масиву, а Балкански венац у Јегејском Мору. 2. Др. Свет. Радовановић износи да је до истих закључака дошао, и указује на улогу Родопске масе у стварању планина на Балканском Полуострву. 140. Збор (10. априла 1908. год.) 1. Др. Свет. Радовановић приказао је железничке трасе у Честобродици с нарочитим обзиром на геолошке прилике.