Просветни гласник

ПРШШИ И ОДЕНЕ

1. СПИСИ

Веуие ресјадодј^ие, свеска за Фебруар 1912 године. У овој су свесци у главном ови чланци: Проблем васаитања — Маипсе Пе§епс1ге, ванредни проФесор Универзитета, пређашњи наставник нориалне школе, објавпо је недавно свој напис: Проблем васиитања, којп је Француска Академија крунпсала. У овој расправи. у главном су изнесене ове идеје : По данашњем обпчном схватању васпптати једно дете значи наметнути му менталност савршеног, зрелог човека; васпитати га значи учинити га да оно остари само према себи. Но појмимо више детињство, губимо из вида и то врло брзо успомену на наше: не само да нас је сећање изневерило да бисмо могли поново наћи нашу младу душу, већ зато више немамо ни потребне интелигенције, па чак ни потребне симпатије. Само су нам у памети неколике анегдоте, које су нам остале као каква породична траднција, којој је опет циљ да обедежи прераност, превременост нашег разума и нашег детињског знања. На тај начин онакажујемо своје детпњство, оно нам није више нри руци, што чини да нам и детињство др\тих измакне. Уместо да га пригрлимо по његовој сопственој вредности, и уместо да га поштујемо, мп му се намећемо несвесном бруталношћу. Наше знање, наш карактер, наше навнке, наш начин постојања, осећања, мишљења — све то одједном, смешано и неодређено, убацујемо у^ детињу душу. На силу уносимо нашу садашњост,. кристализовану и учвршћену, у оно што ће тек доћи, у будућност. Свакако је иотребно сачувати оно што се вековима стицало, али је тако исто важно корпстити се резервом нових снага које детињство собом доноси. „Детињство и човечанство потребни су једно другом, васпитање је узајамност". Не презиримо свету активност, њом оживимо нашу остарелу ленталност, освежавајмо људе одликама малпх. Детињство треба да буде у велнкој мери васпитач човечанства. Проблем васпитања састоји се у томе да се што је више могућно сачува и заштити детињство. Наша је дужност да се Формирамо према њему оцолико исто колико нам је дужност да п њега стварамо; треба нам да га поучавамо, а тако исто да се и сами од њега поучавамо. У самој ствари имамо много више од њега да примимо, но што смо у стању да му дамо. Оно ће нам пружити основна дата. Бод детињства се имамо поучити осећају духовности, затим осећају слободе, па онда