Просветни гласник

316

ЦРОСВБТНИ ГДАСНИК

и осећају лепога. Обраћајући се на овај начпн нри васпитању детета, изворнма, имаће се внше среће у будућности да се открију и сазнаду сва одстунања и грешења, и да се тако лече заблуде и погрешке. Само се за т:о о свему овоме толико дискутује и разговара, што се врло мало ради; увелико се лута по бескрајном иод>у ситница и ништавости, а свакако много Ш боље било потражити и наћи онај дрвенн кончић, који ће нас водити. Кад се имају на уму сви горњп принципи, тј. природа ових принципа, онда је врло лако запазити чем онп воде, и куда цпљају. По њима на црвом месту васпитање је дело љубави. Срце, једино срце и ништа друго може учинити право чудо над чудима, да нас уведе у оно што је туђе, што није наше. Ова два израза, ми и други, откривају протпвречност двају закона, коју једино тајанствене мистериозне силе љубави и аФекције пмају нодобности н моћи да разреше, измакавши коитроли разума. За овим принципом долази онај други да је васиитање дело моралностп. Онај ко се усуђује да аодижв чију душу — имајмо на уму само пстину овога израза треба пре свега да уздигпе, да васпита самог себе. Тај васпитач треба да проучн самог себе, треба попово да види у оном жпвоту који тек почиње почетке сопственог живота, треба да изброји богатства која је растурио н уништио, треба да оплакује погрешке п лудости које је починио и тек на та.ј начин да сачува дете, ноје аојима и разуме зато што га воли, и које ствара да буде добро зато што сам аостаје бољи, од оних опасностп п препрека које су њега лично погађале и чпниле мртвим. То ће битп васпитачева освета судбини. јер ће се његовпм искуством други користити, јер ће тако спремити дете да не надне у оне замке, које су свуда потмуло разапете, јер ће тако видети како мало по мало васкрсава друга слика његове душе, слика племенитија, лепша, готово сасвим блиска идеалу о ком Је он снивао. — Лако је увидети како ови принцини, да би на себе узели обележје необичне величине остају ипак врло нриступачни. Они не потичу из деФиннција узетих а рпоп, које су унапред постављене као какве догме, они су увек и само као резултат нотавког испитивања и разматрања. Природа детиња, Физичка, Физиолошка и морална диктује их сама собом. Они потпчу из Факата, и како су једновремено врло узвишени и врло практични, дају се применити необично лако и то на све посебне случајеве без икаква пзузетка.

Професионална настава и шегртство — Ј. ВаиАгШагА — Година 1911 остаће обележена белим камичком у индустрији п трговини Француској. Данас има у Француској 7 — 800.000 дечака и девојчица којп су на раду у пндустријским и трговачким предузећпма. Њихово шегртство ако није данас ништавно, ппак је песавршено. Васпитати, упутпти оволику масу путем којим треба, у нарочитим школама, требало би поднети огромне материјалне жртве, које су чак и за Фралцуску велике. И саме су газде сложне у томе да је врло велика потреба да се створе добри шегрти, а потом п добри радници, н само се чекало да се то питање реши потребним законом. Скорашњи конгреси одржани п В,ои1за1х-у и Вог<1еаих-у и то су учинили и дали су основу закону који ће ускоро постати п делом. Тим новим законским одредбама тражи се: да се укииу све оне законске одредбе које су могле шкодити шегртству,' да буду утврђене реципрочне обавезе наложене шеФовима предузећа и шегртима тако да оне пруже свакој од уговорачких страна гарантију да јој шегртство неће бити од штете; да