Просветни гласник

324

ј1р0светни гласник

Аритметика, метарски систем геометрија. — Прииремни курсРадње ^а бројевима од 1 до 20. Бројеви 20 до 80: саетављање, растављаље. читање, радње; Елементарни курс: множење целих и децималних. бројева, множење цедог или децималног броја са 10, 100, 1000. Општи постјпци при множењу на памет. Мера за тежину; Средњи курс: Разломци: разломци обични и децимални; упрошћавање, свођење на један именитељ: сабирање и одузимање. Множење и дељење са 5, 500, 50, 0*5, 0 - 05; оапремина, иравоугаона призма; пирамида, круг. Агрикултура — Домаће животиње, класиФикација, одлике. храна. игијена, облагорођивање, коњ, магарац, мазга. Домаћичко васиитање — Крпе у кући, конац и памук, рубље, одржавање крпа, бељење и крпљење, машина за шивење. Цртање — I секција: Модел: лукац, мрква, тичје перо, застава кад се вије; II секција: Модели: бокал за воду, воденица за млевење каФе, дечји огртач обешен о клин. ципела. Декоративне композиције. т. Наша Народна Школа — месечни журнад за васпитаче и учитеље. Власник и уредник Душан Р. МихајловиК, учитељ у Кличевду. Снеска за јануар има ове чланке. Шта ће нам Организанија? — Драг. Ђ. Петровић. Овим се чланком негира вредност изреке: да „памет царује а снага кладе ваља", и доказује да је то увреда и понижење за снагу, која је увек одржавала победе. Наводи примере из историје: Филип Маћедонскн саједнпм неотесаним али снажним народом, победио је, умом далеко падмоћнпје Грке, помиње Волт.ера, Дидероа, Русо-а који се такође послужи.ш снагом масе. Често пута и најумнијп човек зажали што није Херкул, али како данас Херкулеса као појединаца нема, то се људи старају да удруженом заједничком снагом створе силу. Удружују се сељаци, радници, трговци, чиновништво, све се удружује, с уверењем, да ће за.једнички лакше издржати тешку животну борбу. На основу свега тога позива учитеље, да се удруже и оргапизују, како би лакше дошли до својих права. Наша Борба — Свет. 0. Аврамовић. Овим се чланком констатује, да се борба учитеља, за побољшање њихова иоложаја, датира још од седамдесетих година. Раније није могло бити речи о каквој борби. Учитељи су тада били људи с врло мало спреме и никаквим стручним знањем. Доцније, кад су отворене учитељске школе, кад су почели излазити учитељи са јачом стручном спремом, и тај је покрет бивао све јачи. Помиње закон од 1882, 1898 и 1904 год., свима тим законима ишло се на то, да се школа унапредп и учитељство обезбеди. На ипак се није успело. Школа је и даље остлла у кметовским и сељачким рукама. А материјално стање учитеља није побољшано, за то и борба једнако траје. Захтева се на првоме месту да се за подизање и обезбеђење школа стара држава или округ, па тек онда може бити речи о надзору, плану и програму, сталности учитеља и њиховом материјалном стању. Тражи се да Министарство створи течаје, курсеве или педагошке академије, где би учитељи допуњавали своје знање и спремали се за веће положаје, као нпр. секректари у одељењу „за основну наставу и народно