Просветни гласник

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

327

двојке или јединдце. Такав начин рада збуњује и ограничава дечка, да његови појмови не досежу даље од гаколских зидова. Срећа је што те појмове друштво пречишћава. допуњује и модиФпкује, те се тако поступно измени цео човек, а у сећању му остане једна тешка усломена, о једном мучилишту што се зове школа. Затнм тај ђак долази у Учитељску школу. У иронији говори како у тој завршној стручној школи нема места Ламарку, Дарвину, Хекелу, Огисту, Кетле-у, Спенсеру, Смиту, Прудону и Марксу али за то ђаци се. добро упознају са Мојсејон, са прекрасним Давидовим псалмима и још много више, са зачећем организма у девојци помоћу духа. Даље критикује уређење Учитељских школа. где још на првом месту стојн октоих и часловац. Наоружан таквпм знањем младић улази у друштво. Али у свом послу као учитељ никако не може напред. Зна сва педагошка правила и прописе, али му посао не иде за руком, а не иде зато што је глава пуна теорије, а то на иракси не може да примени. Он говори о благодети сунчане светлости, а међу тим налази се са децом у једној катакомби с мрачним и прљавим зидовпма у коју сунце једва доиире. Он говори деци о кућевној уљудности и чистоћи, а школски под, зидови. ходник, двориште све је прљаво као свињац. Он предаје о умерености у јелу и пићу, а, његова сопствена црева крче и доказују да треба јести. Недовршени чланци: 0 асахолошком интелектуализму 0 неговнњу умерености у школи, Бог и свет. Школски живот (са ванредне скупштине.) 1) На учитељској скушптини држаној 30 декембра 1911 године види се огорчеиост учитеља на садашњи положај. Али се констату.је и једна пријатна ствар а то је солидарност учитеља, без оне партиске нодвојености и тесногрудости, које је до сад увек бпло. Учптељи једнодушно и једногласно улажу протест против злог стања у основној настави. 2) Управа Учитељ. Удружења, није довољно нрецнзирала програм рада на овој скупштини, али се на захтев свих учитеља рад скунштине ограничио само на нротесту. Из целог овог рада скупштинског види се ко.шко нам је бедна основна настава, и колико су учитељи огорчени и разочарани. Да не би скупштински рад био усамљен, решено је да се 4 Фебруара одрже протестни зборови у целој земљи; да се заинтересују не само сви учитељи него и грађани и да им се објасни циљ н значај овога рада. Да би се то боље нзвело образован је одбор. 3) Законом од 1904 године побољшано је стање старијих учитеља, а млађи су остали по старом закону. Старији су присталп на то. Сад је обратно, млађима се даје више а стари.ји остају са старом платом. Али млађи учитељи не враћају зајам старијим колегама, него једнодушно одбијају то и траже решење тога иитања из основа. (Можда и за то што ће и они некад бити старији). 4) Овог пута решено је да се ангажују дневни листови и да се господину Министру иросвете лреда резолуција скупштинска. Нисац чланка се боји да учитељи неће ни скоро ни лако доћи до својих захтева, за то им предстоји дуга и унорна борба. и. в. с