Просветни гласник

346

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ученикова учења, нонашања или владања, речитије ће и више говорити оцт о његову детету него голе диФре, којима је нормирано учениково знање из овог или оног иредмета. Кад се родитељу каже, на пример, да му је дете неуредно или ненажљиво на часовима, неистрајно у раду, да брзо малаксава или да је расејано, и кад се нагласе узроци услед којих је дете такво, и укажу путови којима се може то поправити, — то једино може бнти стварна помоћ и родитељу и детету. А не треба се плашити да ће то бити неки нов несавладљив посао за наставника. Он мора резтлтирати из целог њиховог рада са децом. Мора се једанпут прекинути, и ја нарочито наглашујем мора престати давање оцена но прозивци, прозивање по два и три или чак и више ученика иред катедру, и онда оно досадно ностављање питања и чекање одговара при чему је тешко оценити да ли су на већој муци „прозвани" ученици или они остали, који морају цоо час да седе мирно на својим местима и да „иазе". Наставници се морају од једног или два ученика обрнути целом разреду и радити једновремено са свима ученицима. И кад нредају и кад исиитују, и кад прелазе познате ствари и кад почињу нове лекције, увек мора цео разред бити заузет радом и предметом. Сваки ученик, место да избегава, мора желети да одговори на питање које покрене наставник. Тако радећи наставници ће познати своје учепике и знаће дати оцену њихова знања без сабирања двојака, тројака. четворака и петица, а да и не говорим о оним јединственим 2 3 . 2 / 3 — 2, 2 и т. д. И кад се нађу у разредним већима и иретресу ученика свестрано и озбиљно но својим утисцима и својим забелашкама. знаће и разредни старешина и директори и родитељи све што им је потребно о својим ученицима и својој деци; биће и самим наставницима олакшан рад и успех у даљем раду. Само у томе раду разредног већа морају суделовати сви наставници н посао радити с пуно предапости и савесности. а не оставити разредноме старешини -само забелешке о успеху ученика, па да он сам начинп записник и тако изврши једну штетну Формалност. Најзад и издавање уверења никад не сме бити тако хитна ствар, да разредни старешина из наставничких забележака сам створи оцену, већ је увек потребно да разредно веће у седници одлуком својом утврди податке који ће се ученику дати у уверењу о његову успеху и владању. па ма овај чекао и два дана за уверење. Убеђен да су изложене идеје пут којим ће се доћи до правилног успеха у средњим школама, ја Вам препоручујем да овај распис саопшгнте наставницима поверене Вам школе, а од Вас тражим да настанете, да се у духу његову ради. Исто ћете тако бити дужни да настанете: 1. да се по Бележницама и Разредницама ради и даље; и 2. да разредна већа врше своје дужности како је то законом прописано. Искуство може дати каквих измена и у Бележници и у Разредници. и ја ћу сваки предлог о томе озбиљно оценити и сваку добродушну понравку прихватити, али у нринципу оне треба и морају да остану као ручне књиге у свима средњим школама. јер ће оне, више него ишта друго, пока затн успех и напредак, умни и морални, сваког ученика у току школске године и његово развиће целога његовога школовања. ББр. 6406 9 аирида 1912 године у Београду. Министар просвехе и црквених посдова, Љ. Јовановић, с. р.