Просветни гласник

шк0.1ск0 кгехање

415

III Састана^. (10 фебруара, 1911 године) 1. Друштво прима зи своје чланове: г. г. Стану Нешић, Радојка Деметровића, Зорку Станковићсву, Катицу Павловићеву, Тихомира Остојића и Уроша ЏонИћп. 2. Г. Милош Ивковић: Један начин наставе матерњег језика у нижој средњој школи. — Предавач је на једној басни показао сва пи тања и одговоре са потребним коментарима, који се могу дати ради вежбања деце у мишљењу и исказивању мисли. 3. Г. Милош Московљевић: Реферат о књизи Д-р Ф. Бучара „КејогтасЦа и НпчШл г Ђпјггетго&Г 1ода игетепа". — РеФерат је штампан у Сриском Ењижевном Гласнику, 1911, књ. XXI стр. 564 и 640.

IV СастаиаиЈ. (10 марта, 1911 године) 1. Г. Д-р Тихомир Остојић.: Настава историје књижевњости у средњој школи. 1. Учење књижевности мора почивати иа лектири. Основа и полазна тачка проучавања сриске књижевности и њене историје мора бити: читање њених гланних производа, методички руковођено наставником. 2. Да би се књижевност у школи могла тако обрађивати, мора се из ње одабрати оно што има уметничку вредност и значај за њен развитак. Најважније би се читало у школи, остало би се одредило зп домаћу лектиру која се има систематски уредити и контролирати. Оваки рад се не може ни замислити без згодних н јофтиних школских издања наших класичних дела. 3. Одабрана књижевна дела треба распоредити на разреде према узрасгу и схватању ученика и подесити их са осталим наставиим градивом свакога разреда. Безусловно је потребно и то, да се за сваки разред одреди сврха наставе у литератури и да се утврде нринцигш н метод за обраду књижевних деза. 4. Исгорија књижевности, као нарочита наука и предмет школске насгаве, у оном смислу у којем се досад практиковало, с биограФијама, чак и незнатних књижевника, с библиограФијом и хронологијом, има се из школе уклонити. Исто тако и теорија књижевности. Из поетике п метрике ће се ученицима рећи само оно што је потребно за осветљење читаиих књижеВних дела. проскетни гласипк, I књ., 4 св., 1911. 28