Просветни гласник

416

ПРОСВЕТНИ ГДАПШК

2. Г. М. К. Драгутиновић: Један начин писмене наетаве у нижој средњој школи. — Погато није било довољно времена оддожено је за идући састанак.

V Састана^. (10 априла, 1911 године) 1. г. М. К. Драгутиновић: Један начин аисмене наставе у нижој средњој школи. — Предавач истиче чињеницу, да усмена настава српскога језика у нижој средњој школи неоспорно стоји добро, чему помажу позната наставна средства: читање. граматичка анадиза и препричавање. Добру усмену употребу матерњега језика знатно помаже н настава других предмета, а нарочито веронауке, земљописа и јестаствениде. Иисмена настава српскога језика, писмена употреба српскога језика и у нижем и у витем течају, стоји много слабије, што се види по недовољном успеху писменога исиита из српског језика и на нижем и на вишем течајном испиту. Нисмена настава предата је нотпуно наставнику српскога језика. а њему није дато најважније средство — збирка. писмених вежбања,. Оскудица у уџбеницима за писмене саставе у нанхој школској књижевности јединствена је. — Предавач износи, како је он унапређивао писмену употребу српскога језика код својих ученика III и IV разреда. Он је један час недељно посвећивао писменом исказивању мисли, а даваао је ученицима за обраду саставе, који су везани за њихове успомене. У оваквом раду прво се ученицима дају најпотребнија општа } г пуства о писању, обраћа им се пажња на избор предмета (када је састав слободан), истиче се начин обраде и навикава се ученик на самокритику. — Задавање задатка и објашњавање траје 5 минута, писмени рад до 20 минута, читање појединих састава и заједничко поправљање до 20 минута. Код куће ученици преписују саставе у домаће књиге за сриски језик. (— Предавач је дао наслове тих задатака). Оваквим радом вежба се учениково посматрање, његов ум и машта, утврђује се осећање за језик, приступа се стварању стила, развија се самопоуздање: свестрано утиче се на развиће ученикова ума и срца. Само оваквим практичним радом може се постићи главни циљ наставе српског језика у нижој средњој школи: теориски утврђену правилну употребу српскога језика нренети на учениково писање тако да ученик буде моћан у обиму свога опажања и знања излагати своје мисли граматички верно и логички тачно.