Просветни гласник

28*

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ 417 VI Састана^, (10 маја, 1911 године) 1. Г. Д-р Алекеандар Белић: Научни моменат у граматикама срискога језика за средње школе. — Питање о настави иатерњег језика у гимназији има две стране: једну, о томе у којим разредима и са колико часова треба предавати српски језик, и, другу, о томе како га треба предавати. 0 овој другој научно-методолошкој страни говоре уџбеницн наших гимназија, пружајући наставницима и ученицима помоћну књигу у раду. Остављајући и методолошку страну на страну, предавач се зауставио само на научној страни њиховој. Не улазећи у питање, да ли треба предавати деци оно што се находи у нашим школ.ским граматикама, предавач износи, колико се слаже са данашњом науком о језику оно што се у њима находи. За овај пут предавач говори само о науци о гласовима. Наука о гласовима у нашој школској литератури исто је тако догматична као и остали делови граматике. То је, међутим, сасвим погрешно. Докле год се не објасни деци да су се веки појави српског језика извршили у прасдовенском језику, да су се опет други појави извршили у старом српском, а да се тек малени део појаве данас врши — деца неће разумети тобожње изузетке од правила која сс стално јављају у језику и која им данашња граматика и не објашњава. И шкодска граматика кад говори о измеци сугласника у облицима нога :нози, рука : руци и сл.. мора рећи да су то појави ирасловенског језика, јер није ништа ногрешније од нашег школског правила да се у таквим случајевима мења к у ц, ч у з у нашем, сриском језику. Тако исто погрешно би било рећи да се л мења на крају речи и слога у о, када је иознато да се то вршило крајем XIV в., а да се та промена данас држи традиционално. Отуда су могућни данас изузеци као кол.ски, окол.ни, селски, бакал, ђенерал и стотине других, јер данас више не влада правидо о томе прелазу. С друге стране, једначење суглаеника но звучности појав је који се данас врши; зато од тог правила данас нема изузетака. Свако објашњење о језику, када се оно већ даје, мора показивати да се језик стално мења, развија; да је наука о језику тако исто историска наука као и све друге којих се предмети находе у непрекидној промени. Место нетачних, сметених и неразумљивих правила наше догматичне граматике, деца би добила позитивна знања која би им помогла да се разаберу у сложенпм појавима нашег данашњег језика. Ако је време када се данас дају деци граматичка знања прерано за икакве погледе, онда треба предавање граматике померити до оног дечијег узраста који би им допуштао да разумеју предавање -свога наставника.