Просветни гласник

426

1ГР0СВЕТНИ Г.1ДСНИК

знањем квадитативног рада свог на образовањт ; тако је недавно Вунт издао добро сведочанство лајпцишком нсихолошком институту. И ако се не баш без ирава чини прекор, да властито даље образовање учитељства понеки пут показује р})аве стране аутодидактства и да овде онде штетно дилетантство бива онасно,; не сме се ипак заборавити, да су учитељи у свом старању за дуго време били остављени сами себи и да нису имали ни охрабрења ни потпоре ни упуства од стране власти и научника, и да тек у новије време — што се признаје са захвалношћу — владе и университски наставници нрихватили су овај сталеж, који се бори за образовање. Али потпуно је без онравдања сумња у намеру васпитања: немачком учитељству је увек — то сме оно с поносом рећи о себи — била најозбиљнија ствар савести, да стече образовање. које му је нотребно за његов позив пун одг оворности (и ако се ова тежња понекад неизбежно морала спојити и са сталешким питањем), и оно је у нешумној тишини и са великим пожртвовањем истрајно ишло овој мети. —у* Пети конгрес за експериментадну психологију држан је у времену од 16. до 19. априла (по повом) о. г. у Берлину. На његову су програму теме, које се тичу важнога проблема психолошке педагогике. Поднесени су ови реФерати: Г. Дајхлер Шеисћ1ег): Психологпја предмета за наставу језика К. Марбе: Значај психологије за осталу наставу и праксу; В. Штерп: Психолошке методе за испитивање интелигенције. — Са конгресом су спојене две изложбе. У једној се налазе у већем обиму психолошки апарати, у другој „Инстнтут за примењену психологију и психолошко укупно испитивање" излаже неколико група важнога материјала и то : 1. Средства за нсихограФска испитивања (табаци са психолошким и психијатриским питањима, инструкције за исихолошко испитивање прпмитивних, таблице за представљање наслеђа психолошких особина, итд.); 2. психолошки значајна сведочапства (књижевни производп деце и умноболних, пластике и цртања деце, сленаца, прпмитивних народа, аналФабета, преисториских људи итд. даље ресултати уиоредних експеримената мерења са пластичким и пацртаним подацпма на индивидуама разног рода, узраста, на слепима, глувонемииа и слабоумнима итд.), и 3. материјале за студију облика изражавања (гра®олошка упоређења, рукоппси уметника, умоболника, злочинаца, Фотографске слике типова, материјал за мимику и Физиогномику итд.) [2(;зсћг. 1 рМа^. Рзусћо!. и. ехрепш. РМа«-.] —у. * Савез за реформу религиске наставе у Немачкој — Неће бити без ингересовања, да се и код нас чује што о овом покрету, коме поклања пажњу п један тако озбпљан и веома ваљан, стари немачки лист „Меие Јаћгћисћег Гиг <1ав к1а8з1зсће АНегШт, Сгезсћ1сћ1;е ип(1 (1еи1зсће БГ1ега1:иг ипс! 1иг Ра<1а§о§1к" (уреднпци сада Ј. Илберг и П. Кауер) у другом свом одељку (за педагогику) 1. свеске за 1912. годпну (стр. 53 — 56). Ту се износи у главном ово. Председник је Савезу проФ. Цг. Рајн у Јени а у њему су представници разних школа и разних крајева. Повод за оснивање Савеза (у априлу 1911. у Јени) биле су борбе, ко.је су последњих година око религиске наставе водили хамбуршки учитељи. Док се у Берлину већина учитеља народних школа нзјаснила за укидање, у Хамбургу црквенскп либерализам