Просветни гласник

ШК0.1СК0 КРЕТАЊЕ

427

потиенуо је радикални правац, који- ее опажа н овде. и зпузео се за реФорму на основи новије теодогије и наиредне педагошке науке. „Учжгељска група Протестапстког друштва" проширила се у „Удружење за ре®орму наставе у либералном смислу" и из њега је изишао наставнп план за хамбуршке народне школе. који се нарочито одликује отпадањем религиске наставе за ирве две године, избацивањем догматске и катехетске наставе, увођењем религиско-историскога начина посматрања иочевши од 6. године и јачим истицањем етичкога момента. И вероучитељи средњих школа хамбуршких умешали су се у овај покрет; једна комисија за исвитивање положаја религиске наставе у средњим државним школама поднела је тезе Друштву виших учитеља, и оно је с велпком већином усвојило гледиште комнсиско, да школа у религијској пастави види ј.едан органски део своје целокуане наставе. али ирн том не сматра себе као служавку једне одређене црквенске заједнице; сврха религиској настави јесте познавање бића и вредностп хрншћанства и особено нротестантства, њена је метода опште научна; начин иосматрања је поглавито историски. уз ко.ји може у вишем течају доћи Философско-системски, који показује однос хришћанства према човечанској ирироди. Против овнх тежња у народннм и средњнм школама устао је са свом оштрином консеративни иравац иод вођством неколикнх свештеника. Онн су једним покличем позвалн своје кругове на „стварање хришћанских наставничкнх снага за јавну школску наставу у Хамбургу" и одлучили, да за ову сврху оснују свој семинар за наставнице и наставнике. Борба је била не само против радикализма већ и нротив сваког теолошког либерализма. Ресултат њен био је у Хамбургу најпре тај, што је месна школска власт узела у заштиту државне вероучитеље н са учитељнма народне школе ступила у споразум о наставном плаиу, и што су при новом саставу ове власти избачена два духовнпчка члана, чиме је постнгнуто одвајање цркве и школе. Иротив реФорме су устали представници црквене власти, код којих влада ортодоксија; тако је појмљиво, што се са позивом, да се^измени религиска настава у иогледу наставног градива н методе удруашо и други: укидање права црквеног надзора, потпуна незавпсност државне религиске наставе од цркве. Најпре се појавио првп моменат. У позиву упућеном немачким учитељима основних школа од стране поменутога удружења за реФорму религиске наставе нстиче се, да се само удруженим силама може постићи разбистравање погледа о сврси и путовима реФорме, јединс-тво у неким првим питањима код свих, који осећају невољу младежи због стеге и вербализма садашње религиске наставе н теже педагошко-нсихолошки основаној религиској настави. Вероучитељи не смеју при овом пзостати, а њихов је иоложај повољнији него положај учитеља народних школа; алн и они внше нли мање још трпе под теретом застарелих наставних планова, ненаучннх уџбеника а пре свега због сталне опасности од реакцпонарног утицања на њихову наставу. У овом .је већ наглашен утицај сметње од стране цркве, а у основама за јенски састанак изреком се вели, да реФорма религиске наставе треба да је заједнички рад свих кругова, који непосредно или посредно имају ту учешћа: науке, цркве, школе, родитељске куће, али са безусловним признањем самосталности свакоме од њих, пре свега школи наспрам цркви. У нредлогу правила ова је мисао исказана нешто уздржљивије; али дебата се задржала на овој тачки. Наглашено је да Савез треба да своју задаћу види не само у унутрашњој обради реФормних идеја, већ и да мора бити савез за одбрану и заштиту у борби протнв црквенске реакције;