Просветни гласник

ПРИЕАЗИ И ОЦЕНЕ

1. СПИСИ

Веуие рес!адод1чие ; свеска за март 1912 године. Морална настава — Оа1}пе1 Сотрауге — „Врлина се не учи" говораху стари. Изгдеда, међутим, да је иромењено мишљење, пошто се на све стране сусрећемо с многобројним књигама о морадном васпитању. Врлине може бити недостаје нашем времену, али ту су нроФесори који предају врлину. Неуспех у овој науци и иобудио је Француску Академију Наука да распише овакав стечај : 0 месту које треба да ирииадне моралу на разним стеаенима народне наставе. Критичко исиитивање метода. На конкурс је стигло осам радова, и новодом тих радова Сотрауге и иипге овај чланак. Ма како била разнолика гледишта на начин како ће се предаватп морал, сви писци признају Држави право и дужност да ту наставу упути како ваља. У моралној кризи која је настала, Држава мора интервенисати, својом школском акцијом, да научи децу и младиће вршењу дужности, али кад је ово утврђено, настаје иитање: коме их моралу она може и треба да научи, и сад само треба знати какав је то морал коме Држава треба н може да учи. Овде су опет сви сагласни у томе: да је могућно уетановпти, васпоставити практичан морал којн би био слободан од сваке метаФизичке теорије, од сваког религијског сгес\о. Ис.то се тако мисли да ван система и догми има могућности да се заснује универзални морал, који би, нримљен од свих људи доброг осећања и искрене вере, утврђен искуством векова, тачно прецизирао врлине са којима би био цео свет сагласан. — Сотрауге даље вели: Породица има преимућство у моралном васпитању. Да. би се деца упутила у врлину ништа не вреди толико колико морална власт очева, истрајна нежност мајчина у сређеној нородици. Но, ред не влада у свнма породнцама. Колико има родитеља који не испуњавају своју васпитачку дужност према деци: једни стога што не могу инемају времена да то учине, другн с тога што не умеју, што се варају у својим дисциплннским поступцима и што злоупотребљавају било своју строгост, било снисходљнвост и благост, Нма деце коју туку, злостављају, која су прави мученицп, а има их опет која су размажена, нокварена, коју сувише нежни родитељи подижу тако рећи увијену у памтк, надајући се тако да ће им уљушкати егзистенцију. На тај начин зар овом канрициозном васпитавању час сувише благом, час сувише строгом не треба претпоставжти правилно и етално ва-