Просветни гласник

430

НРОСВЕТНИ ГЛАСЦИЕ

снитање школско, које не нада ни у једну ни у другу крајност, и које умеу својнм разноликим и непроменљивим правилима, да веже чврстину са благошћу. — Дете треба што раније упутити у школу, јер необично су важне ирве лекције моралног васпитаваља, које дају својим малим ученицима наставнице дечјег забавишта. „Идеје се стварају и брзо пролазе, ако само н& буду заиојене осећајем: треба умети обујмити цело детиње биће и његов осећај, дух, срце и вољу". — Преимућство је средње наставе над основном у том што се у њој морална настава с нуно јачине врши, а то се и не осећа; чему опет знатно помаже ширина програма и дуго учење, а и стогашто се свакој ма како разноврсној науци у средњој школи може придати и морал. Али и поред тога, вели Оотрауге, ако се хоће да свака настава ирипомогне моралном васантању, потребна је и важна погодба да се проФесори потруде и разумеју потребу и да умоју да координишу своје напоре у овом правцу. „Потрудимо се да се прво разумемо између себе, а. потом ћемо видети шта ћемо - '. — У наше доба морал је у опасности зато штоје у дртштву нестало идеала. У доба у коме је, као што се духовито каже, „страх од микроба заменио страх од ђавола", у доба у коме је идеја о Богу потамнила, не може се ништа и сувише учинити, чим би се васкрс.зи еви они напори. који изгледа да су ишчезли, а којима се иде на изднзање и васкрсавање морала. — Није довољно да постоји државна установа, од које треба очекивати успех у настави морала, напротив томе се успеху треба надати од индивидуалног напора свих оних којима је мисија да подижу и васпитавају детињство и младеж. „Школи је стављено у задатак да да деци духовпу храну коју она не могу другде наћи". Ослањајући се на сувише високо осећање личног достојанства, на части и гордости човечј& свести, полажући на морално вјерују, један Академичар је рекао: „Верујем у силу човечанства. Верујем у разум. Верујем у помоћ коју су ми дали и коју ми непрекидно дају мудраци свих времена. Верујем напослетку у добро и у могућност да се оно испуни". Само треба додати и у потребу да се оно предаје, да свет њему научимо, и да га нроповедамо. Метода зеХ^-до^егптеШ у Француским школама — В,о§ег 0оизше1 Покушало се и у Француској с једном васпитном методом која је најоригиналнија међу свима које су Американци послали Европи, које су све савршене као њихове машпне, ингениозне као практична организација њиховог свакодневног живота, и разуме се далеко од сваке критике. Та метода је онај облик школске дисциплине коју педагози са оне стране океана називају &еЦ-доЂегптеп1 и која по њима има двогубу корист: што осигурава у школама савршен ред за групу и што дивно Формира карактер сваког од ученика који ту групу састављају. То је дисциплина која у исто доба ствара индивидуу, стварајућн колективност, која је у исто доба и индивидуалистичка и социјална, која управља снажним друштвом, али која такођо не потискује индивидуу, допуштајући јој да се развије и помажући јој то развијање, укратко потпуно реиубликанска метода која је посигурно једна од најбољих дисциплина. — У чем се састо.јп ова метода? Реч зеЏ-до^егпгпеп1 значи индивидуалну врлину и политички режим. Значи владање над самим собом, господарство над собом, подобност да се управља и да се влада собом. не имајући потребе за каквим редом или правилом које би долазило из неког другог, а не из самих нас. беИ-доуегптеп!; је једновремено основна врлина слободна човека и савршен режим за слободне људе; и једно и друго чврсто се држе. Претворити школу у мало демократско друштво. у којој ће се мало по мало Формирати врлина господарства над самим