Просветни гласник

ирикдаи и оцки!)

431

собом. где ће се. у практичном смислу, учинити ирипрема за будућносх и ирава доброг грађанина. ето то је оно што ареба учинити. Подвргнуто овом режиму дете ће врло лепо научити да воли своју изборничку дужност, да бира најспособније људе за испуњавање оних дужности за које су изабрани, да брани своја повређена права, да води реч у Парламенту: а ако је иак. изабрано да буде иажљиво ирема добру свију, да буде непристрасно. На тај начин упутпће се у највише врлине; научиће се да се потчинн закону који су створили онп које је опо изабрало; напослетку дете ће се, бпло као бирач или изабраник. спремпти за потоњу слободу. Да се створи оваква метода свакако ће битп разлога и у схватан.у идеје о детету. Код нас је дете слабо и несавршепо биће за рад, чега ради га и волимо, али у коме тражимо да што ире нестане детињских црта п да се створи човек. За Американце је дете створење ко.је има пбсебне карактерне црте, одређене, сасвим друкчије од човечјих; има вредности у себи: с њим треба поступатп као са садашњошћу а не као са будућношћу. Наше попиовање према детету лежи на слабости и незнању: тах1та ЛећеШг риепз геуегегШа; код Американаца је сасвим природно осећање које се мора иматп према силн. према. оном који има иста права која, и човек, коме човек не треба нншта или готово ништа ни да наређује ни да намеће. Подизати дете код нас значи окружити га најситнијим бригама, код Американаца без свега тога и наиротив ослободити и обезбедпти његовом развијању праву слободу. С таквом концепцијом о детету не треба се нимало чудити што су Американци на прво место у моралу ставили врлину зеН-доуегптеп!; и што ово вежбање у зеН-^оуегптеп1-у сматрају као .једно од најбољих од свих иедагошких средстава. Код Американаца са овом методом природноје да је избор основа овог новог режима: деца гласају кад хоће да изберу понеког између себе, коме ће припасти извесне дужности. Има их који су изабрани да воде старање код евојих другова о чистоти. о уредности, о раду, о играма, о одржавању школских иотреба. Тако исто постојп суд од неколико изабраних дечака за пресуђивање другарских спорова и зачкољица. »На тај начин разред се конституише у мали народ, који има своју зеК-доуегптеп!;, бирајући иојединце или и читаве одборе са специјалпим дужностима". По овом методу деца ће се научити да не ишчекују све од учитеља, а то и јесте оно драгоцено добро, које треба деци осигурати што ире. и које им опет једино може дати ова педагогија овог беИ-доуегатепк. — У овој методп има још једна врло важна околност да се постигне акција учитељева, да му се да ирилике да се ослободи оног досадног иосла који се ложе вршити без њега, а можда зато још и боље. Само у овој методи треба непрекидно ионављати оним ученицпма који су изабрани за иотребне дужности, треба их у том и убедити. да су они представници народа, тј. својих другова, а никако не наставника, и да за свој мандат одговарају својим друговима, а не својим наставницима. У овом лежи принцип ове методе, и свако друкчије тумачење одвело би странпутици и неусиеху, као што .је био случај и у Француској, где се није могло растати с традицијама. Лннета и конгреси италијански — Маипсе Ко&ег — Италија је једна од првих земаља европских са обавезном наставом. Али са врло много разлога, од којих је главни немање извора, школски закон остао је дуго мртво слово. Од кад су им Финансије коракнуле унаиред, помишљало се на увођење школских реФорама. Али. и ту се још у почетку луиило главом због неједнаке поделе богатства у краљевству. и што се уопште готово нпгде није имало појма шта значи школа, тј. нпје се имало осећања да треба просветни глдсниг., I кн>., 4 св., 1912. 29