Просветни гласник

432

11Р0СИЕТ1Ш ГЛАСНИК

изобј );г ,ипи иарод. Данас се и тамо признаје да је васлигање народно нераздвојна ногодба од економског нрогреса и да у овом погледу има прву реч да води Држава. Законом од 1877 нојачане су казне за извођење обавезне наставе, а законом од 1904 ова се обавезност простирс до 12 године, и наређује се ошитинама да оснпвају школске касе. да установљавају вечерње курсеве. Сиромашни крајеви палп су потпуно на терет држави. Целокупну слику развитка основне насгаве у Италији педавно је изнео један виши чиновник министарства просвете Соггатт. Н>егово капитално дело представља огроман посао, и јога вигае показује резултате које је могао ностићи само смишљен и истрајан рад. 0 свему овоме говоре цифре: 1908 Италија је имала -63.618 гакола (управо- разреда) са 60.323 учитеља, не рачунајући ту управитеље који 4 су имали но један разред или наставнике који су иредавали специјалне иредмете, док је број школа био 1871/72 33.556, а 1901/2 53.259. На 10 кв. километра долази 2,21 школа. На 1000 становника долази 1,95 школе, док је 1901 2 било 1,65, При нопису 1901 број ненисмених на 100 био је 48,5, а 1872 — 68,8. При регрутовању за сувоземну војску било је неписменпх 1871 — 56,7; 1901/2 — 31,6 1906 — 29,3; за Флоту 68,5 — 1871; 52,8 — 1901: 48,7 — 1906. Неписменост је смањена за 26 за сувоземну, п за 20 за поморску војску. Напослетку статистика бракова показује да је било на 100 људи и жена 65,8 пенисмених 1872, 39,4 — 1901, 36,9 — 1904, 35,7 — 1906. Број деце од 6 — 9 године износпо .је 1901 2,151.796, оних од 9 —12 год. 2,065.796, што ће рећи да је школске нопулације требало да буде 4,218.565. Са увећањем популације повећао се и број школске деце па 4,500.000. Може се узети да Је број 4,000.000 онпј с којим треба рачунати и даје 63.000 школа недовољно, што значи онет да 65 ученика долази на разред. Под оваквим погодбама не треба се никако чудити што знатан број деце не исиуни ову обавезност. 1907/8 од 3,449.141 уиисаног детета дошло је у школу 3,002.168 (I 1,260.317, ' II — 856.587, 111 — 607.317, IV — 181.323, V — 77.875, VI — 18.749). Н.а та-ј начин на три годнне од обнародовања последњег закона о школовању (1904) који има строге прописе за обавезност школовања готово један милијун деце не походи школу. — оакон од 1904 предвиђа тако зване „народне курсеве", што се постизава иетим и шестим разредом. 1908/9 од 1156 онштина које су морале установнти VI разред 860 их је одмах приступило раду. Првог јануара 1909 било је 3348 петих разреда, 1719 шестпх разреда (2532 за дечаке, 1825 за девојчице, 710 мешовитих). 3814 наставника радило је у тим шкодама (2142 учитељаи1672 учитељице). Те је разреде походидо 93.308 ученика (V разред 44.008 дечака, 13.772 девојчице; VI разред 26740 дечака п 8788 девојчице). У тим разредима предавало се Факултативно : певање, гимнастика, ручни рад, агрикултура, женски радови, Француски, игијена, кућанство, дактилограФија, катихизис, моделирање, трговина, енглески, природне и Физичке науке с практичном применом, кројен.е, математика с практичном ирименом, историја, немачки, вртарство, телеграФија, рибарство; сем тога овде се држе и конФеренције о васпитању, нравима и дужностима. Закон од 1904 нрописао је мере којима се ишло на то да се неписмени натерају да посећују вечерње курсеве или недељно-празничне школе. Од тога се изузимају само кретени или они са доказаном болешћу. Предвиђено је 3000 оваквих школа. Већ од 1904/5 осетпше се последице прописа законских, одмах је отворено 2917 таквих школа. У њих се уиисало 136158 ђака, походило пх је 91996, 61529 пзишло их је на псппт, а 48737