Просветни гласник

29*

11риказн и оцене

433

иоложило је тај нсиит. 1905/6 било је 2520 школа 101823 удисаиих, 72967 који су долазили, 53019 изишло је иа испит, показало је успеха 42761. 1906/7 законом се пење број од 3000 на 5300 од радило којих је 5011 школа са 206261 уписаних ученика, од којих је долазило 149688, изишло на испнт 110268, а положило тај испит 87919. 1907/8 радило је ових школа 4783 са 182373 уписаних ученика, од којих је долазило у школу 127948, полагало испит 98003, и положило тај испит 77715. Но Италија муку мучи са учитељима. 60323 учитеља за 63618 школа, свакако није довољно. Па и са тим учитељима иде тешко јер по инспекторским извештајима од 1907/8 ти су учитељи по својој педагошкој спреми овако оцењени: (од делокупног броја 60323 учитеља и учнтељица) 6590 као врло добри, 23704 као добри, 17547 са оценом довољно, 9714 као осредњи, 2768 као слаби. Школске зграде такође су недовољне у сваком погледу. 1907,8 инспектори су нашли да је од 60067 учионица: 21028 добрих, 20233 као употребљиве, 18806 као посве рђаве. Да би се и ово избегло држава је доиустила задужење општпнама у циљу иодизања школских зграда у 67680000 динара, у чем је и она домогла са 4 милијуна. Са школским намештајем такође ствар стоји рђаво. Од 56000 учионица за које државна администрацнја зна, намештај је означен као добар у 16067, у 23776 као употребљив, а у 16175 као никакав. Наставних средстава има изобиљно у 5317 школа, довољно у 27213, а недовољно у 23327 школа, — За 1909 годину општине учествују у издржа.вању основнпх пткола са сумом од 3695193 динара, а државна помоћ пење се преко једног милијуна. — У Италији се чссто чује глас учитеља о својем јадном стању. Но, њима је мннистар Сге<1аго у више прилика овако довнкнуо : „Учитељи, и ја учествујем у вашој борби не зарад вас, већ зарад Италије, јер будућност наше земље и нашег достојанства великим делом зависи од прогреса основне школе. И као мини•с:ар нзјанљујем вам да је влада дубоко убеђена, да, без ваше лојалне, искрене и неуморне кооперације. никад неће моћи остварити свој демократски програм". Мало затим додаје : „Закон не придада учитељима, већ држави, јер нама ваља служити једној јединој идеји да наша земља треба да буде на истом нивоу са другим напредним земљама". „Избегавајте нетрпљивост, поштујте свачнје мишљење исказано са убеђењем, јер наше су енергије бесконачпе и добру можемо стићи многим и многим путовима. Гледајте да у школама не одјекује беснн глас партијски, јер у школи има један осећај којп у.једињује цео италијански народ, осећај велике моћи који ће наша земљау скоро стећи. Наша земља не живи само од своје славне прошлости, она је данас снажннм кораком пошла економском, моралном и националном нац ),етку и развићу. Демократија симпатично прати најживљи рад учитеља талијанскпх, будпте пзазивачи енергије и идеје". Васиитни рад и метода госиођице Монтесори у Италији — Јеаппе Ваггеге. — Члана.к по све интересантап пошто у најкраћим потезима, али сасвим исцрпно, доноси све основне идеје које су руководиле ову интелигентну жену да пође повнм путем у васпитавању сасвим мале деце. Како о овом важном раду код нас није било речи у јавности то ће уредништво донети цео овај чланак у наредном броју Просветног Гласника. Основна настава Аргентинска — У. Воппапс. — Писац приказује књигу Г,'ес1иса1;10п соттине а Виепоз-Аугез, РаМо-А. РЈггигпо, а тим дриказом иде нарочито на то да дохвали усдех основне наставе у овој земљи. жоја је с врло мало измена копирала систем Францтски. Закључак му је