Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

499

цоказује њихов особени, опрезни систем знакова, који не уништава већ трпи дублете, уметке и додатке. Филолошки идеал је у овом случају, да се јасно покаже цео развој текста, па и његово даље растење у позније доба, а ја мислим, да би му се човек највише могао приближити баш у постунку наших колега из Адександрије. Поред све компликованости може се о историји старих текстова боље говорити у Средњем Веку. Само овим путем — то знамо од времена Лахмана и Ричла — можемо добити основу у писаноме споменику; ту нам онда прискачу у номоћ средњелатинске и средњегрчке студије, које су овде организовали Ерумбахер и Траубе, као што сам то и ја сам видео пре свега код најтежега. таквог проблема, о ком сам се бавио — мислим на античке паремиограФе или скупљаче посдовица. Ну са овим свим још не долазимо до текста, који се може читати; непрестано се показују празнине и кварења, као и код кипова сачуваних у Фрагментима, и често је потребна не само гаИо тачне ексегезе и ексактна знања из свих филолошких дисциплина, већ и живо саосећање и комбинаторска Фантазија, која се граничи са уметношћу — да би се унеколико добила првобитна слика. То је све врло заметно и неугодно — па и мени би било милије, кад бисмо имали врло много аутограФа или савременичких ексемплара старих писаца, јер бисмо се тада могли одати непосредноме уживању и излагању њихових дела. Али кад је већ тако у ствари, ове препреке не могу се обићи: морате се научити, да прођете преко њих, ако хоћете да дођете до мете. А подобност за то моћи ћете стећи неуморним вежбањем у университету. Ну кад бисте хтели да све, што читате, обрађујете у овом стилу, целога свога живота не бисте отигали далеко. Ви-стојите испред двеју богатих књижевности и култура. Ви треба да се у даљим годинамас њима бар унеколико упознате, треба да проучите најзнатније писце — па како онда да иочнете ? Стари Негелсбах рекао је једном, да има само један начин читања то јест онај, који води солидном разумевању; неоправдано је разликовање, које се прави међу статарном и курсорном лектиром. Да ли је то тачно и за средњу школ.у, хоћу да ставим на страну; ми се тиме не можемо задовољити. Нама је потребан различан начин за бављење око текстова. Ви морате доћи у радионицу семинара, да изучите занат, да стечете технику. Ви морате бити у стању, да сами читате и испитујете основе наших текстова, рукописне споменике, да сами савлађујете све ексегетске тешкоће. Због тога се препоручује, да се разликују два начина лектире. Најпре ваља текстове из основа потпуно обрадити, па ићи и за историјом њихова облика, у ком су даље преношени, њихове традиције; ту не смете бежати ни испред какве тешкоће, већ или објаснити или утврдити, да се неко место не може објаснити. При том