Просветни гласник

500

ПРОСВЕХНИ ГЛАСНИК

морате научити. да де.10 читате као продукат његове ирсте и производ његова писца, дакле да пратите и његове историске и биб .шограФСке односе. Врдо је тешко фидодошки обрадити неко дедо у овом смисду, за то је потребно много времена, можда више времена него да се оно напише. Али ја нисам мишљења, да је овај пут једини. Поред овога начина има још дектира ради оријентовања, код које ћемо се задовољити целокупним утиском, текст примити онако, како нам га даје неко добро издање, те забележити које тешко место, ставити можда знак питања на ивицу, али ипак ићи даље, да бисмо добиди целокупне утиске. Сасвим је добро ићи понеки пут напред хусарским темпом. Таква лектира ради оријентовања апсолутно је потребна. Она згодно прати нека иредавања, на пр. историју књижевности. Само тако добићете потребну множину погледа и веза, добићете и довољну количину речи и појачаћете своје инстинктивно осећање за језик. Ја не заступам површност: морамо бити свесни тога, да је ово само први ступањ и да је свако велико дело ума у основи неисцрнно. Ири свем том — уколико неко уметничко дело стоји више, утолико се поузданије ипак добија одређени утисак већ при таквој лектири ради оријентовања. Баш највиша уметничка дела чине ми ее до некога ступња као суверена, по свом утицајном језгру независна од историских и личних погодаба. Само тако се објашњава чудо, што уметничка дела античке пластике, код ко.јих више пута не знамо ништа о творцу, која често не умемо ни сасвим да објаснимо, ипак утичу у највишем смислу, стварају у нама расположење и утисну се заувек у нашу Фантазију, — подсећам само на Хераклов торсо, на девојку из Анција, на рођење Афродитино, и на толико других лепих пластичких загонетака. Ту свуда остају сумње у тумачење, празнине у антикварско-историском разумевању, отворена питања о пореклу — и поред свега имамо неоспорно уметничко дејство. Можда ни.је сасвим тако код уметничког дела од речи, али сличних појава има и овде. Једнога историски тако зависнога човека, као што је АристоФан, разумети од речи до речи, тешка је ствар, која тражи брижљиво проучавање и са којом мучно да бисмо изишли на крај без коментара старих тумача, који су коментари, на жалост, тако јако осакаћени и растурени. Али помислите на један комад на Птице. Још једнако има спора око његове тенденције, око тисуће историских појединости; али једно је извесно: Фантастични налик на бајку, укупни утисак, који он изазива код сваког читаоца, чак и у преводу. Гротескне слике и типови АристоФанови живо занимају и онога, који поједине односе потпуно не зна и не разуме. Шта внше, где можемо контроловати лични моменат у овим комедијама, налазимо, да његово знање мање има значаја за уметиичко дело по себи, но што би требало претпоставити баш зато, што АристоФан личности