Просветни гласник

НАСТАВА Е КГЛТУРА

501

просто нретвара у радне и јако карикнране колективне тинове, треба се сетити само његова Сократа, његова «Л.амаха и Кдеона. Само нека наговештавања, маде досетке и мале непристојности потпуно и сасвим зависе од дичних прилика и градскога преклапања; то је у његово време зацело био врло успешан елеменат, данас пак често значи: 8рт1и8 је отишао до врага а остаде рћ1е§ша. Даље. Ни познавање животних прилика пишчевих нема одлучнога значаја за уметничко дело по себи. Не треба ме рђаво разумети: неку необичну драж има то, што се нрати биће и постанак једне личности и његова дела, као што то можемо већ чинити код Хесиода. Пиндара и Есхила. Али то је друго, психолошко и литерарно-историско интересовање. Утицање уметничког дела остаје независно од овога, и то баш уколико је оно савршениЈе, што показују многобројна дела, чији су нам творци готово непознати: епови и химне Хомерове, одломцн можда Стесихора или Тиртеја и, као што рекох, тихи свет античких статуа. Главна је ствар ово: стил, уметнички рукопис, не добија се из биограФских нотица већ из дела. Тако се дакле смете надати, да ћете прилично добити већ при курсорној лектири, ако имате добре очи, отворен ум и — пре свега — живо језичко знање. какво се најбоље стиче баш марљивим читањем „лакших" писаца. За строгу науку, као и за озбиљну уметност, нема дабоме ништа „лако": свуда су проблеми. Па ипак је врло различан начин, приступност писаца. Неки су као висока каменита стена. На њу се човек не може одшетати, потребна му је добра извежбаност у пужању, као што је код Пиндара, Тукидида, у нечем код Платона, Проперција и Јувенала; то се не може свршити просто курсорно. Други су љубазнији, они нас нежном руком уводе у свој свет или нас вуку са собом: Хомер, елегичари, Херодот, КсеноФонт и многи из познијега доба: Лукијан, Плутарх, Дион, Овидије и Сенека. Тако, по мом мишљењу ту треба да се ови начини лектире допуњују — врло тачно рађење у појединостима, где човек себи ништа не поклања и где се упознаје са озбиљношћу, и онда онет слободно читање, да се добије преглед и начини интересантно познанство. При том ћете сами наскоро осетити, како вам расте снага. А то је главна мета ваших студија: развијање и стварање живе снаге, подобност, да самостално видите п узимате научне проблеме ексегезе и уопште науке о старини. Ви нисте овде, да за сва времена будете накљукани одређеним научним градивом; није у првом реду стало ни до тога, да набубате своје „писце за испит". Тако ствар не стоји. Старину ћете освајати тек полагано у целом свом животу па и онда можда само делимице. Али морате стећи средства и методе за то, и код свакога места може се показати, да ли сте ви то учинили: Шс Вћо<1из, Шс за11а. Још једном, вештина ексегезе је наша агб та§па. Она даје основе, она у правом