Просветни гласник

502

ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК

емиелу и образује, јер она тражи и унанређује подобност за разумевање и удажење у етвар ирема свима личностима и појавама у животу. Ваш насушни хлеб нека зато буде дектира у обома обдицима. Никада није доста рано узети учешћа у строго занатским вежбањима у семинару и семинарским курсовима. За курсорно, ради оријентовања, бављење о једном тексту добро је, да не седите увек саии. Биће многих међу вама, који уче саевим за себе у мирним собидама. То може бити вр.10 добро за молитву а не за учење. Гдедајте, да добијете везе,. да читате заједно са друговима, ступајте у друштва. Овај узајамни утидај, ова контрола и подетицање изванредно је корисно и ја бих готово рекао, да за студента може студенат као учитељ бити скоро ието тако важан као и проФесор. Учите од старијих студената и добрих другова! Код ових радова треба још од лочетка да поступате са неком сталношћу. Морате узети на еебе, да у сваком семеетру прочитате неколико писаца, да тако проучите неколико главних деда, да мисли и дикови доиета живе у вама. Књижевност иди опште познавање споменика је наша адфа и омега. Само тако ћете добити непосредан поглед, који је више но голо знање или Фикеиран појам; само тако ћете напоелетку стећи подобност, да старим језиком сами миелите и гледате, онај последњи ступањ у знању језика, кад је туђе постало а1гега паШга и када се сваки превод осећа као недовољан. Дабоме, ни један човечји живот није довољно дуг и ни један човечји дух није довољно многостран, да би могао у се примити све ове творевине и ексистенције. Ви имате дужноет и право на слободан избор. За то у првом реду ваља вам питати не учитеља већ себе саме: куда ме води мој дар и моје интересовање ? Без радоснога учешћа, ако човек нема адсос, не може далеко отићи. А једнога привлаче песници и уметници, другога историчари или философи. Античка књижевност прави је рап<1атошит; ту је и ваш (1атоп, где га можете изабрати. (Свршиће се).

ВАСПИТНО ДЕЛО И МЕТОДА ГОСПОЂИЦЕ МОНТЕСОРИ У ИТАЛИЈИ

У епоси у којој је проблем наставе и васпитавања све то важнији, чини ми се да ћу учинити услугу онима, који ее интересују педагогијом, ако им прикажем рад госпођице Монтесори, жене, декара итадијанског, са врдо много искуства. Г-ђца Монтесори учила је и довршида своје етудије на Универзитету у Гиму; била је ученик сдавног научника и декара биМо ВасеШ; потом се посветила психијатрији, и нарочито одада томе како да по-