Просветни гласник

илставд и култура

503

прави јадно и жадосно стање деце идиота, малоумника, недотупавника. Стекла је велико искуство својим општењем с лекарима, који се занимали дудацима, пратећи њихове покушаје лечења терапевтиком, храњењем и органотерапијом: имала је прилике да утврди, да ова средства: у много случајева, нису била ништа друго до изговор за пробу и посматрање; појмила је и опасност која се чинила, злоупотребљавајући све то. Мало по мало, у њој се створила идеја о медикалној педагогици, која би била независна, буквално говорећи, од оног начина лечења и покушала је с њезином применом у неколиким клиникама, на којима је била помоћник, отварајући вечерње курсеве за анормалну децу. Једна од основних погодаба ове педагогије чинило јој се да лежи у преображају простора, у које се склањају сирота деца, коју је постигла каква Физичка или ментална слабост: која су досад држана у потпуном нераду, издвојености и усамљености, што је само могло отежати њихово кукавно стање. Обратило се више пажње на избор ових простора, и лекари ^дмах поклонише своје интерееовање овој медикалној педагогији која се тек рађала. На конгресу педагошком који се имао одржати у Турину 1898 године било је стављено на дневни ред и питање: о васпитању идиота и нарочито још о томе, што није постојало апсолутно никакво морално васпитавање по оним заводима у којима су ови јадници живили. ПроФесор Вепсгуеп§М имао је дужност да поднесе реФерат о овом питању. Но, на неколико сахати пре отварања конгреса, стигла је вест о трагичном убиству царице аустријске Јелисавете, коју је убио некакав Талијан. Овај догађај изазвао је врло велико узбуђење, јер је још било свеже убијство које је извршио над Карнотом Талијан Сазегчо. Извесни део штампе хтео је у овом. пошто пото, да види осетан атак на школски рад и доказ о његовој непотпуности, као и равнодушност која се уноси у моралну наставу. Многи који су хтели на конгрес, придружише се овом мишљењу, па и не дођоше. Ова маниФестација, претерана као што је и све оно. што се чини под каквим тешким иритиском, имала је међутим и добре последице, што је привукла пажњу на реФорме, које је требало увести не више по установама за идиоте, већ по оним школама, које су биле намењене за такозвану нормалну децу. Овај педагошки конгрес био је први који је одржап у Италији. Госпођица Монтесори узела је реч овом приликом, да би убедила, како је веома потребно, пре но што би се и помислило на реФорму школа, да се пре свега у њима васпостави селекција и да се одвоје анормална и несавладљива деца од остале деце. Изложила је потребу да се ваља занимати децом преступнинима у школи, и која код својих кућа немају потребних погодаба за рад. Она је такође, сасвим оправдано, скренула пажњу на ту околност, да у школама постоји известан велики број ученика, који изгледа да нису ни у ком облику добили просветни гласник, I књ., 5 св., 1912. 34