Просветни гласник

504

11РОСВЕТНИ Г.1АСНИК

никакав утисак, што показује велику празнину у извесним деловииа програма, а нарочито још у начину како се они примењују. Ове идеје својом оправданошћу придобише све, и иницијаторка њихова би одређена да одржи .један наставни курс учитељицама основних школа у једној „магистрал.ној ортофреничкој шкоди". Овај нормални специјални курс обухватио је проучавање психодогије, анатомије и педагогије. Извесна количина анатомског знања сматрано је као нешто потребно да се о њој обавесте учитељице у погледу развића детињег, о препрекама које може изазвати болест мишића и органа, иколичини рада или пажње која се може очекивати од једног детета према његовом добу или према његову физичком стању. Да би успела да усаврши наставу ових основних наука, и да би добила што боље резултате, госпођица Монтесори напусти Италију и задржа се дуго времена у Француској и Енглеској. На тај начин упознала се са делима Итардовим и Сегиновим; лекара из ХУШ века који предузеше посматрање и проучавање деце идиота и глуво-немих, и основаше, у неку руку, медикалну и научничку педагогију. Руководећи се њиховим де.шма госпођица Монтесори стекла је, мало по мало, идеју о средствима којима ће прићи у помоћ интелигенцији, служећи се материјалом који су они били употребили или модиФиковали према њеним идејама. Она је, пре свега, покушала у једној кући за лудаке. а по том у једној малој школи у Риму на Согзо ХЈпЉеЛо I, која. је била намењена да прикупља непослушну децу у основну школу, децу која су већ постала скитнице. Резултати су били добри. С друге стране, госпођица Монтесори учинила је један врло добар покушај са драгоценим закључцима са децом идиотима. које је сама поучавала по методама прогресивним и упрошћеним. Та су деца ускоро била проглашена за подобну да уче по школском програму, и да походе четврти разред основне школе; чак је изгледало да им је учење било нотпуније него ли код извесне нормалне деце. Госпођица Монтесори нађе драгоценог иомоћника у Едуарду Таламу, енжењеру, сопственику великих непокретних имања у кварту Сен Лоран и директору института Без Вепе 8<;о1>Ш у Риму. Таламо је створио читаву радничку државу, организацију сасвим нову, да би тако спасао раднике нездравих и влажних станова; био је подигао множину кућа с малим згодним становима које је давао радницима по ниску цену. Једно двориште, претворено у врт, пружало је овим „Народним кућама", како обично називаху ове станове довољно чиста ваздуха и извесне веселости. Таламо је допунио своје дело отворивши и школу у овој држави и позвавши госпођицу Монтесори да му помогне. Прва Саза <1е1 ВатМш била је инаугурисана 1907.