Просветни гласник

ТГЛСТАВА И КУ.1ХУРА

507

Персонадност дечја и дечји укус често и боље показују док га носиатрамо правећи се да нећемо њим да управљамо. Еад ради аагано не треба отуд закључиватн да је то увек из недостатка иницијативе и идеје. Уместо да му одмах непосредно помогнемо, треба имати стрпљења и постојанства, и пустити га да покушава, јер ови покужаји нам често дају драгоцене податке. Овој улози стрпљивих посматрача, учитељице треба нарочито да се посвете, јер никада неће моћи осво.јити дечју природу бездечје помоћи. Општа метода шкодаманарочито је намењена у гоме да учинида дете разуме да треба да буде вредно, да јерад добра ствар а деност 3.10. Азид и учионица су свет у минијатури, свак треба да га учини пријатним сво.јим напорима, и хармонија и радост у овом азилу зависе од самог детета; с децом несташном и несносном поступа се са више благости но с другом: њих не натерују да раде; само се поставља мала разлика, милујући их, док се њихови другови подстичу. као мали људи. Дете врло брзо схвата ову разлику и разуме ^тепен достојанства на који су подигнути ученици раденици. Отуда се врло брзо види како се понеко од њих приближи малим столовима и како почиње да иодражава својим друговима. II сав свет измериће велику разлику која постоји између рада који се ради из обавезе или из бојазни од казне и онога који се прихвата вољно и радосно, онога у који деца уносе пуну вољу. Ученици из шкода г-ђце Монтесори могу се премештати, не тражећи за то допугатење, могу бирати чим ће се забављати и помагати ма чим било одржању свога разреда. На тај начин стичу осећај о реду и у самима себи налазе извора својој радљивости. Г-ђца Монтесори није поборник колективних лекција, које спречавају наставницу да изблиза прати развиће и прогрес сваког ученика и помоћници њенога сисгема, који су као подстрекачи намењени да припреме лекцију, траже, у осталом, у почетку индивидуалне лекције. Погрешке дечје сматрају се као инструктивне и корисне за учитељицу. Не треба рђаво разумети смисао речи: „слобода" и »само-васпитање" које Монтесори врло често употребљава, нити пак нарочито од овога стварати, као што то чине многи необавештени синоним недисциплине. Ова се слобода примењује на развиће подобности дечјих, јер дете треба доиста да се развија сасвим слободно, да би тако дало могућности својој учитељици да јој буде јасна слика карактера, укуса његовог. Добро је не употребљавати притисак зарад свега, већ успевати да се индиректним средствима пробуди код детета интерес према раду. Кад се ово постигне, ретко је да се дете само собом не потчини, ирема приликама, у већем или мањем степену вољној дисциплини. Васпитач ће дакле васпитавати без нарочите строгости, користиће се првим посматрањима да би сам собом етворио и припремио стрпљење и потрудиће се да лагано уђе у дечју душу; посматраће свога ученика као