Просветни гласник

530

ПРОСВЕХНИ ГЛАСНИК

у неред и с друге страпе да уметничка страна не надмаши практичну страну. С дечјим годинама радови се повећавају, али су ипак увек задахнути истим принципом : лично састављање. лично извршивање. имајући пред очима практичан резултат, користан н инднвидуи и маси. Које ће се материје у првом реду употребити зависи од родитеља и деце, те се не могу одредити никаква правила. Ово су у главном идеје М-те Огире које она 'тражи како би се у будуће стварале што боље жене за унутрашњост кућевну, за што више укуса и практичног смисла. * Педагошка недеља у институцији инсиектора основних школа ■— Две стотине ннсиектора основних школа, које је сазвао белгпјски министар просвете и уметности, прнсуствовали су, последње педеље месеца октобра, специјалним курсевима који су били нарочито организовани у школском народном музеју у Брислу. На овим курсевима парочиту пажњу заслужују трн врло важна питања, која су расправљали Бг. Вешоог ректор слободног универзитета, списатељ А(1о1рће Нагс1у и чувенп историчар 6о<1е&оу КигЉ, који је недавно био проФесор на универзитету у Дијежу. 1) Први предавач је специјалиста у васпитању анормалних, коме јеБелгија а нарочито Брисел од увек иоклањала јединствену пажњу. Према овоме предавању излазн да треба пре свега ноставити разлику између лекарски анормалних н иедагошко анормалних. Ови носледњи, врло мало норемећенп да се о њпма старају и брнну у лекарским установама, ипак нису толико дораслн да могу са успехом нратпти наставу, која се даје ученпцима њпхова доба у основним школама. Заиажено је да одвајање педагошко анормалне деце и њихових нормалних другова може имати као носледицу увећање њпхових аномалија. Бетоог сматра ову примедбу за привидну и без теорис-ке основе. Практика је показала да разреди установљенп за педагошки анормалну децу, онаки какве је установила. варош Манхајм, и који су потпуно одељени п различнн од нормалних разреда, у свему и нотпуно одговарају захтевима научне педагогије. Приватна инпцијатива нма врло леп и племенит задатак да испуни у погледу анормалних којп су озбиљно поремећени; она бп пмала стварати школе сличне онима које се код Немаца зову ШНзсћи1еп. Што се пак тиче метода којима треба ићн у васпптању анормалних Бг. Бешоог нретпоставља системе које доводе до тесних односа између мишићног васпитања и васнитања интелектуалног. Треба покретима еуритмнчкиз! номоћп мозговима који нису у равпотежн да појме чак и теориске лекције из математпке и извесне делове геограФије. 2) А(1о1рће Наг<1у нмао је за задатак да расправља питање, које изазпва врло велику забуну у Белгији, о депопулацији села и великом нритицају становништва по градским центрима. Шта да се ради на да се пзбегне исељавање сељака? Треба им показати вредност у погледу друштвеном. моралном и историском њиховога села. Треба учпнитн да виде да село представља број а варош пзузетак и да се у селу ствара геније расе. А каква су средства, да се створп овај нов појам код становннка нашпх села? Да учитељ воли прнроду, да му се свпди село, да не гори од жеље да што пре стигне у градске школе, и да школа жнви више но што то изгледа у великој прпроди. Нашп сељаци, који оплакују што им се деца и синовп селе пз села, требало би да појме да време које нроведу учитељи и њнхова деца учећи разне ствари под ведрим небом, у шуми где трепери