Просветни гласник

ШК0.1СК0 КРЕТАЊЕ

531

ншвот, у пољу где се иреливају разне боје, да све то није изгубљено време, већ да све то дриноси да се дете веже за своју мајку земљу. 3) Славни нсторичар Оос1е1хоу КигШ разуме се држао је својим слушаоцила предавање о иастави историје у основној школи. Он оилакује што тако мало места остављају овој дисдиплини људског знава остале науке које су директно и очевидно корисне животу. Он је показао улогу псторије у васпитању, указујући дрстом да је она средство да се деда доведу у додир са претцима и да нм се да могућности да уђу у основе дивплизације. Он инсистира на услугама које могу учинити настава исторпје, учење и посматрање остатака дређашњих времена, места славних догађаја који се на њима десили, споменика, статуа и т. д. Киг1ћ изгледа да не сматра историју као срество да се разуме садашњи социјални жпвот, и да се створи социјални осећај код детета. Бар изгледа да он не инсистира на овој врсти проблема. По њему дечја имагинацдја не може да се заинтересује економском историјом своје земље, она тражи пре свега причт о биткама које су донеле славе донекоме од његових предака, и забуне и пораза понекоме од противника. Да ли је дакле истина да настава историје у основној школи треба да буде кинематограФски снимак војсака и поглавица, рањеника, топова, пожара п крвопролића и да треба да буде немогућно да она учини опипљпвим за дете историју економских открића, индустриских и социјалних прогреса средине из којих оне црпе свој живот? То би значило право очајање и за педагогију, учитеље и ученике. Са оваквом концепцијом историје како КигЉ упућује учитеље основних белгпјских школа, непоречно се долази до раздвајања, којејесве више п више дрононсирано између исторнје и помоћних наука које једине п могу, ма кад то било с научне стране објаснити живот. Коедукација — Енглез Веагс1ег који је присталица коедукације, проучава ово пнтање са свих страна. У погледу економском он мисли да је школа намењена женској ц мушкој деци једновремено много скупљанеголи школа начењепа било дечацима било девојчицама. Много је теже регрутовати наставничко особље п према томе требало бн много више потрошити да се нађу способнп проФесори. Цапослетку, он за тренутак ограничава број ученика у свакој школи, остављајућп да се тај број повећа. У иптелектуалном ногледу, дитање програма је интересантно. Многн сматрају да жена треба да се задовољи са свршеном основном школом. ВеагДег није тога мишљења. Он тражи, да све жене које могу бити позване једнога дана да саме себи зарађују хлебац, да треба да зато имају исте подобности као п људи. Треба дакле да буду апсолутно .једпаки програми за оба пола. Требало би само оставитп пеколико часова женској деци за шав п кујну док бп се за то време мушкарци занимали ручним радовима п трговачким дословима. Напослетку у потледу моралном Веагс!ег не чини никакве разлике између девојчица п мушкараца. Морална настава може бити апсолутно иста. Односи између мушкараца и женскиња могу имати само рвципрочне користи. Онако исто као у породицама у којпма има браће и сестара, као год што се ту примећује благотворни утицај једних на друге, тако је исто тај утицај; добар и у школи. Што се пак тиче опасности којих се прибојавало, искуство многобројних школа показало је да су оне илузорне. само ако се поклони ма и најмања пажња.