Просветни гласник

приказп и оцене

533

цред мучно питаље: „Како ћемо најбоље сместити наше дете у граду?" Овде су ове могућности: или дати га у приватну кућу или у какав васпитни институт, и често се родитељи тешко одлучу.ју. Можда се ни са службене стране не ради довољно интенсивно у овој важној васпитној ствари, а нарочито се не даје свуда довољно обавештења и поуке родитељима. Иначе се не може разумети, како је др. X. Борбајн, директор реФормне гнмназије у Алтони, могао дати оштар суд (МопаЂззсћгШ; {. ћоћ. 8сћи1еп, V, 1906, стр. 66), да се зацело ни у једном великом културном народу не води тако мало бриге о смештању ученнка са стране, као што је то код Немаца. А познати веома заслужнн педагог др. Адолф Матијас вели („ХеНзсћгШ №г Ји§епс1тсоћ1Гаћг1;'', 1909., св. за Фебруар, стр. 59): „Само се са једном облашћу још једнако поступа са таквом немарношћу, која. се не може разумети: старање о оним ученицима, који одвојени од родитељске куће морају најважније године свога развића провести код туђих људи ; '. У Баварској просветна управа је наредила већ одавно, да ученицн са стране могу бити на стану и храни само у оним кућама, где то одобри ректор. Ну поред старања ректорова, понеки пут се не учини добар нзбор, јер је нарочито у већнм местима често немогућно дубље загледати у домаће прилике и моралне особине издавача станова и хране. Врло лепо вели поменути искусни педагог Матијас (на нав. м., стр. 60): „Еако се добра грађанска кућа већином не може узети у рачун за примање ученика на стан и храну, то су родитељи, који већином нису у стању издавати веће суме за смештај своје деце, упућени на људе у неповољнијим приликама. Често нису подесне већ ни просторије, у којима ученици проводе живот ван школскога времена. Нста просторија, која се мора употребљавати за становање и снавањз, често је врло мала и не одговара ни најскромнијим начелима науке о здрављу". Ну, сем тога, ови издавачи станова често немају никаквих или тек врло нејасне представе о својим васпитачким дужностима. Матнјас добро наводи, како често узимају ђаке у стан мале занатлије нли школски послужитељи, а онда овај „млади господин" живи често врло необуздано у својо.ј соби, влада над својим -„Филистром" и у свој необуздани живот увлачи и своје позване другове. А оваквих појава има не само у северној Немачкој већ и у јужној. И овде се „господнну студенту" оставља потпуна слобода и задовољство, цела кућа пази на њега и он је у ствари прави господар, нико се не усуђује опоменути га на његову дужност. За ово не треба готово ни кривити домаћине: многи од њих нису ни дорасли својој задаћи. Умесно вели већ номенути др. Борбајн, да су многи младићн само зато претрпели велике штете на телу и у дунга, што су баш најважније године свога телесног и осећајнога развнјања провели у таквој за њих неподесној околини. Ову незгоду су увиђали већ одавно школски људи, тако већ 1874. год. др. Р. Шрајбер у својој расправн „8т<1 <Пе тИ <1еп Сгутпаз1еп уегћип<1епеп Егаећип^зтзШи^е аи&ићећеп о<1ег шсМ?" дошао је до ресултата, који ми можемо и данас потписати од речи до речи. Еао год он пре толико година, тако се и гимназиски директор др. Хуго Милер сада („ВеПаде гит ЈаћгезћепсМ <1ез Огоззћеггде. Сгутпазттз т БаЉасћ 1909", стр. 21). жали на рђаво стање ових нриватнпх кућа за при.чање ученика на стан и на храну. И како је у последње време све већа оскудица у добрим пансионатима за ученике средњих школа, баварска просветна управа за последње две десетине година енергично је радила на том, да се норед краљевских и епископских семинара, којих је већ било, подижу још и градски васпитни