Просветни гласник

534

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

инсхитути (ЕтећипдзтзШи^е). И захваљујући овој снажној иницијативи, данас има читав низ таквих градских пансионата, који су већииом врло добро посећени. Школске 1908/1909 године био је у свима гнмназијама, нрогимназијама и „латинским школама" у краљевини Баварској уписан 21871 ученик, од којих су 10113 били ван места, где је школа, а од њих је свега 3376=30, 1°/ 0 смештено у краљевске и епископске семинаре и градске васпитне заводе. С обзиром на ово X. мисли, да је умесно разгледати разлоге за смештање ученика у нансионате и разлоге против тога, да прекоре, који су се од увек чинили интернатском васпитању, подвргне тачнијој ц савременој одени, те да се поред мрачних страна заједничкога васпитања упознају и његове светле стране. Интернатско васпитање од увек је имало а и сада има љутих противника: али норед свих прекора, којп му се чине, ствар ни издалека није тако, како то представљају противнипи иптерната. ..Интернатском виспитању недостају утицаји нородичнога жпвота, недостаје им урођена љубав, која снаја чланове једне породице; нарочито нема утицаја родитељске љубави, пре свега материнске љубави, која је толико важна у ва.спитању", — тако гласи један од најчешћих прекора. Значај свега овога за васпитање неће нико порицати: зато паметни родитељи п одвајају децу од куће тек онда, кдд тога мора бити. II кад дете оде у туђе место, у туђу кућу, може још бити те среће, да уђе у породицу, која ће новољно утпцатп на његово васпитање; али на жалост пре је могућно, да ће доћп у руке онима, који су погодни за све друго нре него за номенути васпптни утицај. У модерној породици отац често п поред најбоље воље није у стању уснешно учествовати у васиитању своје деце, те у многим породицама главни терет васнитања пада на матере, а колико је модернпх матера потребно за правилно васпитање деце, нарочито мушке деце. Др. А. Матијас у сво.јој веома познатој књизи „ЛУ1е еггјећеп тг ипзегп 8оћн Веп'атт". (стр. 136) вели: „Домаће васпптање у многим случајима је растргнуто, са нразнпнама, често без плава те због тога и без утицаја или и неједнако и једнострано". А. Ф. Паулзен („Баз ЛеиСзсће ВИЛип^з^езеп" итд. стр. 169) тврди: „Кућа губи васпитну снагу". Јасно је, да данас врло многе породице нису више у стању да врше васпптне и моралне ушцаје на своје млађе чланове. А напротив, кад је на челу васпитноме заводу енергичан и консеквентан човек. који има срца п смисла за велике и мале радости и невоље младежп што му је поверена; кад су ту млади и пуни живота надзорнп органи, који се могу још пренети у свет мисли својих васпитанпка; кад норед директора стоји домаћица брижљива и осетљпва за добро и зло васпитаника : онда и ако једном младом људском бићу родптељска кућа са свима њеним неоцењеним утицајима ме може битп сасвим замењена, може зацело добрим делом и бар онолико исто као у приватном пансионату, и то у доброј нриватној кући. А колпко је таквих кућа, таквих приватних ученпчкпх пансиона? Другп прекор гласи: „Отежава се повољан развптак индпвпдуалности". Разуме се, да због великога броја васпптаника не може сваки добити оно индивпдуално ноступање, које неки модернп педагози тако јако истпчу и које чежњиво желе многп сувише осетљпви родитељп. Ну многи опет знатни педагози су мишљења, да баш сувпше плашљпво обазирање на индивидуалност при васпитању може имати рћаве последице. А у васпитном заводу не пази се само на ученика, да марљиво учи оно што је прописано, в'ећ је ту главна задаћа, да се васпитаницима даде погодно образовање харак-