Просветни гласник

ПРПКАЗИ И ОПЕНК

539

старијим васпитаницима разумна мвра сдободе у кретању, при чзм се овде узима за угдед родитељска кућа. Преко ове мере ученик ведикоградских мкода упознао би се у модерном животу веКином само с оним, што није добро и што би збуњивадо и заводило његове мдадићске осећаје и уништавало васпитни посао. А баш у интернату је опет највише прилике за развијање характера с јаком вољом, ту се, како веди Монге (Сћагак(;ег нпс1 8сћи1е, стр. 130), несношљнвост, тражење да се увек има права, властољубље, себичност, завист, пакост или никако не могу појавити или се барем угушују њихова спољашња исказивања, Већ је речено, да се учениди у ннтернатима радије и више одају игрп и спорту но екстерни ученпци којп од саме слободе не долазе ни до каквог свесног, консеквентног рада. Што се неговања музике тиче ту су баш интернатски другови измакди испред својих екстерних другова. У свакој нриватној кући не стоје ученицима на расподожењу музички инструменти п нарочита соба за музику и доста прпдике за стално вежбање. Даље треба истаћи, да се у интернату стварају међу ученицима искрена и' трајна пријатељства, која остају и доцније у великој школи па и у животу, а пријатељство је потреба у животу. За родитеље је умпрење, што знају, да су им у интернату деца под стадним надзором и то не под педантним, недостојнии, изазивачким, већ под добрим, прнјатељскнм, брижљивим надзором, који није неиоверљив и који не убија љубав и наклоност већ ненаметљиво и неопазно управља и упућује, опомиње и саветује, и оне што посрну с пуно љубави задржава од пада и пропасти. Овде се пази и на лектиру ученичку, што је сада баш умесно. Лектира је, како вели Матпјас, скривени али моћни саваспитач; а брнжљиво нажење на лектиру могућно је само онде, где је пред очима сав ученички рад, као што је то у интернатима. На посдетку X. мисди, да се у интернатима ученици најбоље могу васпитати у нослушности и у морално-редигиском погледу. Из свега излагања јасно је, да је X. пре за смештање ученика у добар интернат него код појединих прпватних људи. У том надази нотпоре код многих оддичних иредставннка новије и најновцје педагошке књижевности, и своју занимљиву расправу, која се нарочито одлнкује познавањем и навођењем стручне књижевности о овом нитању, завршује овим мишљењем Минховим (Сге1з1 с1ез БећгатЂез, стр. 265): ..Интернати дају могућности за потпуно смпшљено васпитање уза свестран надзор; они олакшавају и топлијн човечански однос међу васпитачима и васпитаницима, и заиста потнуна животна заједница код овнх последњнх може имати много вредностп за социјално образовање характера". Око осталих расправа у овој свесци нећемо се дуже забавити. Међу њима прве две по реду долазе више у СФеру чисте класичне гимназије: „АпЦке иш! тос1егпе Нотегехеде" од А1'. Ремера (Коешег), у којој се хоће да се на некодпким примерима покаже раздика међу античком и модерном ексегезом Хомера, и „8<;ш11е ги Еипр1 Дез' 1рћ1§еше ће1 <1еп Таипегп" од Еарла Вундерера, у којој се говорп о времену израде, характеристици личности и оцене ове драме. Трећа расправа „2и Теззш^з Рћ11о1аз" је од Г. Кеселринга прилог нознавању извора ове Лесингове драме; пета (на четвртом је месту завршетак већ разгледане расправе ХаФнерове) расправица „Ете Ветегкипд ићег <Не 2аћ1еп ШеогеМзсћеп 1п<112е8" од др. Ј. Шумахера има чисто стручан характер, док сам