Просветни гласник

540

ПР0СВЕ1НИ ГДАСНИК

натпис., шесте, још ман.е расправице „Гиг В. §е§еп еше Боскегпад с!ег ЕтћеиззсћгеЉипд" ој , Г. Амона показује већ љен садржај и сврху. И ова је свеска богата приказима новијих дела (121) из педагогике, ФнлосоФије, јеврејског језика, упоредне етнограФпје, науке о класичној старини, немачког језика модерних језика, историје, уметности и псторије уметности, математике, Физике и хемије, природних наука, земљописа и музике. Прве две расправе у седмој и осмој свесци су предавања држана на 26. главном скупу Баварског Друштва гимнастичких наставника у Бамбергу априла 1911 године. Прво је : „Гензт^ Баокооп т 1лсМе «1ег Уегдап^епћеИ ип(1 Гт 1Ме11 с!ег бедеп^аЛ" од X. Диптмара. Послуживши се за своју сврху, истакнуту у натппсу расправе, обилатом квижевношћу, писац на завршетку посвећује неколико речи вредности „Лаокона" за школу и вели: „Као да је дошло време, да би школа требала да подвргне испиту своје гледиште на Лесингов „Лаокон" и свакојако да га измени. Општа научна и књижевна важност дела не треба да се овим додирује. При обрађивању немачке књижевности оно може п мора имати своју потпуну вредност. Вођа, за уметничко разумевање или уџбеник за естетику „Лаокон" не мож.е више бити, али он ипак остаје још једнако једна грана, која се весело зелени на стаблу немачке књижевности. Па н ако ми не можемо више са ње братн плодове, које је она доносила своме веку, — из овога лишћа задахњује нас и шушти нам још свежи дах јаснога н мушкога духа, коме је највиша сврха била: тражење истине." У другој расправи „В1е а11еге гбппзеће О-езсМсћке 1т 1Ји(;егпсћ1;" од Бг. П. Хумбера износи се, шта и како треба узети за предавање старије историје у школи у нижем и вишем течају нарочито с обзиром на многе творевине Фантазије, измишљотине и учене приче и на историјску истину у њима. И за школу ваља издвојитн поуздане чињенице од Фантастичких украса, и од ових и даље учити оно, што је безусловно потребно за разумевање класика, ако се не би хтело, да се ово градиво остави немачким читанкама и латинским примерима за вежбање те да историја већ од првога разреда буде ослобођена прича и Фаптастичких украса. Трећа је расправа: „ХеизргасћПсће БекЂиге ип<1 БекШге-Капоп" од Бг. Акермана. У наставном програму лектира је средиште настави, и њен квалитет све се више и више у школским круговма утврђује онако, како је то исказао на пр. Макс Ферстер (Гбгз^ег) у своме вирцбуршком свечаном предавању (1906). 0 вредности новпјих језика у средњој настави: „за лектиру долазе у питање само она дела, која по садржају и облпку имају право на место у историји књижевности, кориФеји Француске и енглеске књижевностп управо су довољни за ову сврху". Тако би отпао онај захтев, да лектира поглавито треба да се употреби само као средство за увођење у тако зване реалије и за вежбање у свакидашњем говору (ТЈшдапдззргасће), а без давања важности стплу и етичком садржају. Зато је наставна сврха баварскога наставног програма од 1901 године: поуздано разумевање Француских, одн. енглеских дела класнчног и новијег времена, Али питање је, како да се учини добар избор ових дела. Класични филолози имају већ утврђен „канон" грчких и латинских нисаца, али код лектире новнх језика од почетка владало је најпре неко сиромаштво (скоро 200 година поред мало других одржавао се Фенелонов „Телемах" и Голдсмитов „ВекФилдски свештеник) а затим прилична забуна. Пнсац је још пре 23 године (1888) покушао утврдити на неки начин неку врсту канона: скупио је према годишњим извештајима енглеске писце Фактички читане у