Просветни гласник

ирикази п оцене

541

баварским школама у једној само школској години (1886/87), а после неколико година (1893) прибрао је хако све Француске и енглеске писде за 1892/93 школску годину у реалистичким школама баварским, а набрзо после тога (1896) у већој размери све писце читане за четири године (1890—94) у хуманистичкој гимназији у Баварској. Ресултатп су били занимљпви, јер су показивали, да се већина колега дрЖаЛа једних сврха, те се сппсак писаца у Баварском наставном програму од 1901. свакојако оснивао ноглавито на овим ресултатима; а и ванбаварске колеге у главном се држе од при лике истих писаца. Уосталом, овакав је покушај чињен и пре тога; упор. Минхове податке у његовој дидактици и методпци, вегов веома ваљан: „Гићгег с!игсћ <Пе Јгап2б81зсће иш! еп§Пзсће бсћиПНегаШг" уз то „Жсћ1га§". И скуп саксонскпх гимназиских наставника бавио се о овом питању а тако п „Немачки савез нових Филолога", те је затим на 10 скуну овога Савеза 1902. изабрана комисија „за састављање плана за лектиру, у органској вези и уређеног по ступњевима"; о чем је поднет реФерат скупу 1904. године. Међутим су и другп радили на овој ствари, као П е ц о л д за пруске школе. Што се тиче садашњега стања питања о канону, израђени су канони за поједине пруске провинције и за друге државе, те службене каноне сада имају: Рајнска нровинција и Шлезија. Учињен је предлог за баварски канон. Из прегледа о развитку и псторијп школске лектпре нових језика види се, да најпре ваља правити разлике међу појединпм врстама школа; код њпх опет међу разним узрастом ученичким п разредима; пракса даље доказује да се при избору писца мора пазити и ка опште умно стање у једном разреду. Сем тога нисац мисли да је потребно као обавезно за један разред утврдити читање само сасвим малог броја писаца и већи број необавезних, а наставнику оставптп увек неку слободу у избору. Па основи ових принципа писац је покушао за своју реалну гимназију у Нирнбергу (он је ту конректор) пзрадити један канон, који и саопштава у прилогу својој расправи. И овај канон као и цела расправа заслужују свакако пажњу стручњака. Стручњаке ће занимати и расправица „ВезШптип^ с1ег КарагПаЈ етез Е1ек(,готе1;ег5" од Бг. Гајгера, која је на четвртом месту у овој севсци. На шестом месту Бг. В. Литиг под натписом „1лсћШ1<1егаиз1;а115сћ" износи предлог како да се то најбоље изврши. У другом одељку ове свеске под натписом „УепшзсМев" је на првом месту некролог државном саветнику Шецу ( уон 8сћа1г), министарском саветнику за гимназије и председнику одељења за хуманистичке и реалистичке средње школе у министарству просвете. Затим долазе две песме, једна на латинском и једна на немачком језику, посвећене свечаности освећења нове Меланхтонове гимназије у Нирнбергу. У трећем одељку прпказано је по уобичајеном реду 121 дело. Девета и десета свеска (септембар-октомбар) доноси четири расправе. На пром је месту: „Бег ЕтЂпМ с1ег 8ис151;аа1;еп т <1еп КогЛДеи^зсћеп Вип<1". од Бг. Јоакимзена, гимназиског проФесора и доцента у Минхену. Писац укратко излаже садржај једне нове расправе и збирке извора о истакпутом питању, у ком је главно ступање Баварске у северонемачки савез. Исто тако непосредно Баварске највише се тиче трећа расправа у овој свесци: „Баз ћаупзсће бутпазшт т 1ган2бз1ссћег Ве1еисћ(лт§" од гимназискога про-