Просветни гласник

542

Фесора Бг. Штемпджнгера из Мннхена, где се из књиге Б о р н е к а 1 проФесора дидско г универзитета, о немачким средњим шкодама, опширније приказује одељак о баварској гимназији. Наставнике модерних језика интересоваће друга расправа, из ове свеске: „Шег пеизргаскИсће БекШге II: 8атт1пп§еп уоп 8сћи1аиб§ађеа ипс! ВеМећ .<1ег БекШге од конректора Бг. Акермана из Нирнберга. Писац хоће да нас уведе у богату разноврстност школских издања енгдеских и француских писаца за ученичку дектиру, да покаже развитак ових издања, њихов унутрашњи распоред и спољашњу опрему. Овакав преглед је нарочито за млађе наставнике тих језика не само занимљив него има и вредности. Последња расправица, „ 8аа1а1(;е8(;е ш Егаећип<*5ап5(;а1{еп" од Августа IIIдај синге ра, члана гаколског савета (84и(Иепга(;) у Ансбаху наслања се на ХаФнерову разправу „1лсћ(;- ип<1 ЗсћаМепзеКеп (1ег 1п(;егпа(;8ег21ећип§", која је изашла у III, IV и V—Л*1 свесци овога листа и коју смо ми приказали опширније. Шлајсилгер потпуно пристаје уз мишљење иисца поменуте расираве, да старији учепици и питомци могу имати повољан утицај на млађе; нарочито жели да га помогне у једној тачки, јер налази доказа за своје лпшљење у северној Немачкој а има га и ужој отаџбини. У васпитном заводу у Ансбаху још од пре четврт века узимају се собне старешине као помоћници иисиектора, и то у собама за учење, па не само ученици деветога већ и осмога и седмога разреда. „Прикази књпга" су као и у ранијим свескама. Приказано је 135 дела и дат је прегдед 60 расправа у извештајпма баварских средњих школа, који су изишли у јупу 1911. године; ове расправе подељене су по струкама (педагогика, теодогија филосоФија, наука о класично.ј старини, немачки, модерни туђи језици, преисторија, историја, наука о библиотекарству, гимнастика, цртање. Физика и математика). У исдедњој, једанаестој и дванаестој свесци за 1911 годину у првом одељку су две раеираве: „Бје ЛУаћ1 <1ег Ве1зр1е1е ги с1еп Ке§е1п (1ег §песћ18сћеп 8уп1ах" од про®. Волнера, и „Ете пеие 8атт1ип§ уои §е(1гиск(;еп 8ећи1ег — ргарагаИопен ед проФ. Бг. Штеклајна (8(;бск1ет). У првој расирави писац најпре претреса питање, по којим гдедиштима ваља поступати прп избору примера за граматичка правпла грчког језика, имајући на уму и упоређу.јући већину школских грчких граматика, које се сада употрељавају у немачким школама (Еигдман-Хас, Беги, Кох, Еригер, Зајферт, Бамберг и др.); а затим даје за нека правпла примере, како их он замишља. 0 штампаним ученичким препарацијама већ је расправљано у листу баварских гимназиских наставпика у 1911 години (св. I—II, М. Бее11, ХЈћег 8сћи1егргарага(;Јопеп) и ми смо се на том задржади у нашем приказу. Ово питање не може се узети да је одлучено, јер има и својих противника. Као и Дел, тако п писац друге расправе у деветој и десетој свести, Штекдајн, стоји на гледишту, да. такве препарације имају оправдања и труди се да то докаже. Он то чини поводом једне збирке коју су обрадиди и издади баварски школски људп: РгарагаИопеп гиг §г1есћ1зсћеп ии<1 1а1е1П18сћеп 8сћи11ек(;иге. Негаиз^едећеи уоп 0ћега(;ис1јепга(; Бг. 81е§типс1 Ргеии ип<1 РгоЈ. Бг. Ке1881п§ег. Бамберг 1911. Износећи укратко своје мишљиње о потреби и начину израде штампаних ученичких препарација, Ш. претреса начедо по којима је израђена наведена збирка у

1 Непгу Вогпес^ие. (јиезиоп Л'ецзе1 §11етеп(; 8осопс1а1ге Лез даг^оп е! <1ез Ш1ев еп АПета^пе е(; еп Аи1Г1с11е (Париз 1909) — Ј. веома препоручује ову књигу.